Месец: мај 1909.

Чули сте дакле да је Аустрија забранила лист „Домаћицу“, за целу аустро-угарску монархију. Ја сам ту забрану у први мах на добро тумачио. Рекох Аустрија је вољна да одржава са нама најбоље суседске и пријатељске односе, па није рада нипошто те односе да поремети. Знајући да се комшилук увек због жена завади, Аустрија је пала…

1 Питање: Радник Стојан Николић има жену и двоје деце. Он зарађује тешком муком и крвавом руком 50 динара месечно, а то чини 600 динара годишње на целу породицу. Од тога плаћа кирију за једну влажну собицу, тиме рани, крпи и школује своју децу, тиме залаже себе и одржава снагу своју да би могао радити.…

Морали сте и ви приметити, нарочито ових дана, да госпођа Софија С. некако са свим другаче држи главу кад шета пред вече корзом. Не иде више онако немирно и њен се лабудов врат не повија, већ га је укрутила као да је метла око врата манжетну или обукла мундир коњичког потпоручника. У први мах свако…

Свршили смо стогодишњу прославу Синђелићеву и сад је на реду да прославимо 1913. године стогодишњицу српске катастрофе. Кажу да се наша влада већ занима тим питањем и ради на програму прославе. Као најважнија тачка тога програма биће полагање темеља, али тај се темељ неће полагати да би се на њему што зидало, већ само зато…

Многи који су ме видли у Свилајнцу приликом стогодишње прославе Синђелићеве, мисле да сам ја на ту свечаност ишао као изасланик. Међутим ја нити сам какво званично тело, нити сам певачко друштво те нисам могао ничији изасланик ни бити. А тек нико ваљада није могао мислити да сам изасланик Више Женске Школе или Београдске Задруге…

Приликом ове стогодишње прославе и у Нишу и у Свилајнцу у програму је било и „свечано полагање темеља“. То „свечано полагање темеља“ није баш тако нова тачка у нашим програмима. О, знам ја већ врло много темеља који су приликом разних свечаности положени а на којима није ништа назидано. Било је чак у своје време…

На столу, на коме пишем, одавна већ имам једну лобању, која тако годинама мирно и послушно служи као притискивач на хартији. Добио сам је од једног пријатеља из Ниша, који ми рече да је та лобања из Ћеле-куле а која је запала у његове руке још у доба када су наши по освајању Ниша похитали…

У нас има три квалитета кафе: прво „домаћа кафа“, друго „кафанска кафа“ и треће „канцеларијска кафа“. Иако смо ми мужеви увек дужни да хвалимо „домаћу кафу“, ипак знамо да с у оне друге две боље и претпостављамо их домаћој. То је онако исто као кад се муж врати с пута, о коме не би смео…

Сад, према овоме наслову изгледа, као да сам ја засео па месецима рачунао: колико има жена у Београду, колико девојака, колико жена пада на једнога човека и редом све друге статистичке односе — па сам сад све то средио и хоћу да објавим. Међутим мени то није ни не крај памети. Не бих се ја…

У Паризу и по целој Француској већ од неколико дана бесни поштанско-телеграфски штрајк. Сви поштари и разносачи и све телефонискиње, сабрали су се једнога дана на Марсовом пољу па дигли три прста у вис и заклели се: „Тако нам Бог помогао ако лизнемо још једну марку, ако нам се не побољша положај!“ узвикнули су поштари.…