Са свих страна из Србије стижу вести да је пала ситна киша те се надају богатом берићету ове године. Влади је међутим сад грозио криво што је распустила Народну Скупштину. Да је знала да ће овако плодоносна киша пасти, могла је Скупштину још који дан задржати, те још на чему попети порезу. Киша би то народу после све исплатила.
*
Јутрос су нам куће све освануле окићене врбом. То би као имао да буде неки знак радости, јер то су оне куће које није дочепао овај нов закон о порези, па им је лако да се веселе. Према томе, неће ме ни мало изненадити, ако данас по подне спазам да су празни плацеви истакли црне заставе. То би као имала да буде њихова Ђурђевска радост.
*
А у Цариграду врло рђаво разумели обичај Ђурђевдански, па место врбу да обесе о кућу и о капије, а они обесили људе о врбу.
И тако, кажу, дивно је то било од јутрос осванути у Цариграду, па видети какав су Ђурђевски уранак направили младотурци. Окитили варош, па скоро на сваком ћошку виси по један старотурчин.
Дописник „Берлинског Тагблата“ извештава свој лист да је интервјуисао једног обешеног хоџу.
„Како је, како хоџа?“ упитао је дописник.
„Како да вам кажем“, одговорио му је хоџа са вешала „ипак је боље било пре“.
„Мислите, док сте били на земљи?“
„Та не само то, него док смо ми младотурке вешали.“
„А је ли вас жао живота?“
„Не, јер ја се надам да ћемо ми на небу моћи да одржимо старотурски режим. Прогласићемо тамо Абдул Хамида за султана.“
„Како ћете га врага прогласити, кад је он на земљи?“
„Та послаће нам га они већ, не брините се.“
*
Кажу да је цар Фрања Јосиф наредио Акуртију и Тарабокију да привремено прекину суђење у Загребу и да оду у Цариград те да на лицу места проуче како се вешају људи.
Кад им је то саопштено Бар Раух и Тарабоки и Акурти су нашли да то вређа њихово частољубље.
„Та видите молим вас, није то нама потребно да проучавамо. Знамо ми то.“
„Не мислим ја да не знате, али, видите како то код Турака иде брзо.“
„Зато сам ја и предлагао да се ‘велеиздајници’ и не испитују, већ да се одмах сви обесе. Прво и прво, то би било много брже готово и друго, ја се не бих обрукао.“
„Ипак, кад је то царева жеља, отидите до Цариграда!“
*
Јесте видели како нам је ова киша лепо опрала сокаке. Чудно је то да киша врло често чини оно што би требала општина да чини а општина опет чини оно што би киша требала да чини. Тако на пример, киша очисти улице и покупи прашину уместо општине, а општина опет убрља улице и навуче блато по вароши уместо то киша да чини.
Како је тако је, тек данашњи су свечари баш лепо умивени, па право је да им и овим путем честитам.