Већ три дана лије као из кабла, не може просто из куће да се изађе. Ето, ја баш имам једно плаћање, али не могу да изађем из куће.
А кажу да ови киша милијоне вреди. Врло вероватно, само ја налазим да је задоцнила мало. Сви који су требали да покисну, покисли су већ одавно и сад само суше турове.
Србија је покисла још од последње своје ноте и покисла до костију.
Султан Абдул Хамид покисао је дибидус. И то пре но што су га и полили хладном водом, он је већ био мокар.
Раух-Акурти покисли су већ до голе душе. Намештали удешавали, спремили кад на крају крајева а они покисли.
Господин Извољски толико је покисао, да ће му требати годинама да се суши, па ни тада неће моћи да му се приђе од смрада.
Наши Београђани покисли су што им сељаци извукоше асуру, изгласав закон којим је Београд бачен за педесет година у натраг.
Народни посланици опет, отишли су покисли кућама што им ове године није пало више него три хиљаде и неколико стотина динара дијурне.
И ко би још изређао колики их је број оних што су покисли.
Ето, с тога ја мислим да је ова киша мало задоцнила. Међутим стручни људи тврде да је ова киша врло добро дошла због наших општинских прилика. Управо мисли се чак, да је ова киша изазвала појединим новинарским нападима на нашу општину, због силне прашине која се последњих дана завитлала београдским улицама.
Има их који чак тврде, да је ова киша дошла као наручена ради пробе до сада свршене канализације. До сада увек када су у Београду подале велике, знало је како је било. Сруче се потоци и реке кроз варош, па милина гледати како престонички грађани задижу панталоне а грађанке дижу сукње до колена.
Сад то неће бити. Сад ће све ово у канале, па кроз споредне канале у куће. Напуниће подруме и сутерене, па кад сине пролеће а оно видиш поникла трава и разно друго поврће, и све се кирајџије одаду на земљоделство.
Видиш тек један у своме сутерену и подруму негује кромпире, други празилук, трећи пшеницу, четврти овас и сваког дана пуна пунцита пијаца „домаћих производа.“
Ако ове кише само потрају мало, толико ће наводнити темеље београдских кућа, да ћемо ми Београђани, моћи по својој прилици помишљати и на извоз земљорадничких производа.
Та међутим околност, што ће ова киша упутити нас Београђане да се одамо на земљорадњу, донеће још једну корист. Сељачки ће посланици морати тада признати да смо и ми Београђани „народ“ и престаће нас тада гонити недотупавним законима.
Него, још нешто ми паде на памет. Замислите ви какав би то малер био, да је нешто ова силна киша пала за време нашега сукоба са Аустријом, када нам је сваки час прећено да ће Аустрија изненадно упасти у Београд.
И замислите само једнога дана — разуме се кад би била оваква киша — крену монитори из Земуна, спусте крај града, прођу крај Јалије, па уплове реком Скадарлијом у Београд. Бадава би био сав отпор глумаца добровољаца, који би се рецимо барикадирали код „Три шешира“, монитори би продрли и Скадарлијом би упловили у пловну реку која тече Маћедонском улицом, те би бацили котве под „Земаљском Банком.“
Замислите само каква би то опасност била. А немојте да мислите да би то било немогуће, јер аустријски су монитори са свим навикли да плове кроз блата и ритове.
Добро, те нас мимоиђе та несрећа.