И пуца се из топова и пушика, и прокламације народу и мртви и рањени и узвици: „Живила Слобода!“ и све, све као одистинска револуција, па опет има нечега у цариградским догађајима, што ти личи као да није револуција. Погледаш од напред — револуција, погледаш од натраг — револуција, па ипак није.
Јесте ли ви чули молим вас где год и кад год да се револуција и владалац погађају. Но, како би то тек изгледало, кад би још тако што ушло у моду.
Замислите, дигне се Револуција па дође пред Владаоца.
„Шта ћеш, ћери моја?“ запита је Владалац љубазно.
„Ваше императорско Величанство, ја бих знате Вашу главу?“
„Како моју главу?“ прави се шерет Владалац. „Желиш ли главу заједно са телом?“
„Не, не, башка, са свим башка“, одговори Револуција.
„Е, жао ме је, али не крчмим. Ја сам знате гросиста, не продајем детаље“, одговора Владалац.
„Да али знате, не да се замислити једна Револуција а да пред њом не заигра владарска глава. Тако се свршава свака револуција.“
„Слушај, ћери моја!“ вели Владалац. „То је и сувише конвенционалан свршетак. Право да ти кажем, мени то чак изгледа и театрално, намештено само ради ефекта. Треба поћи новим путевима, треба неки нови свршетак измислити. Зар морају баш све револуције да се сврше по једном истом калупу.“
Ето од прилике, такав је односу овоме тренутку измеђ цариградске револуције и цариградскога владаоца. Они сад траже и комбинују, како да заврше револуцију.
Комбинује Султан а комбинују Младотурци и свако јутро кад се пробуде а они једно друго припитају:
„Јесте ли Ви што год смислили, Ваше Императорско Величанство?“ питају као они њега.
„Ја ништа! А ви, децо?“
„Ни ми.“
И тако никако не умеју да измисле како да заврше целу комендију.
Како сам ја из приватних извора сазнао, измеђ Младотурака и Султана воде се преговори. Они су њему поставили услове под којима пристају да га оставе у животу, а он је опет њима поставио услове под којима пристаје да буде младотурски Султан.
Младотурски услови Султану ови су:
- Да убудуће буде невин као јагње;
- да пије млеко на цуцлу;
- да пелене не пере више у европским водама и
- кад хоће да се прочисти да не пије будимску воду из извора Фрање Јосифа, већ да једе куване шљиве или да употребљава штанглице од домаћег сапуна.
То су као младотурски услови, на које је султан одговорио својим условима:
- Пристаје де буде у будуће невин и тога ради, радо ће навући на себе јагњећу кожу;
- Пошто му не годи да сиса из цуцле, он моли да му се дозволи да сиса Отоманску Банку, пошто му је то дојиља још из најраније младости;
- Пошто је за време бомбардовања Јилдиза добио одличну столицу, која ће му остати целога века, то пристаје на услов под бр. 4.
- Живиће повучено, идилски али — да би и он који пут имао радости, — то моли да му се бар једанпут у години, рецимо о рођендану дозволи да изврши по мало покоља, било над Јерменима, Бугарима или Србима. Он неће правити од тога питање, њему је само главно да му се дозволи то невино задовољство.
Ето то су једна и други услови а данас или сутра чућемо како су се погодили.