Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Недељни преглед

од

у

Према вестима које стижу из Цариграда: Султан ни до овога часа нити је побегао, нити се обесио, нити се одрекао престола. Све што се чује, и што би могло имати нарочиту важност по политичке односе, то је Султан решио у случају бегства да поведе собом и цео свој харем. Ту је одлуку Султан донео, веле с тога, што би младотурци могли протумачити да по Уставу и харем припада народу.

Са харемом заједно, тврди се, да би побегао и аустријски посланик граф Палавичини. Не стога што и он припада харему, већ стога што је сад већ утврђено да је аустро-угарско посланство и међ Султановим женама у харему имало својих агената, па је право да и г. гроф пође за својим агентима, кад и и наче за свој дипломатски успех има да благодари харемским женама.

Аустрија се опет нешто грби и гура нас леђима. Сад је стигао у Земун ђенерал Грба са генералштабом, да обиђе целу српско аустријску границу. Ама како би било кад би и наш какав ђенерал обишао границу. Али онако когод са правим леђима и са широким грудима.

Али кад је већ реч о овој аустријској инспекцији дуж наше границе после повраћених „пријатељских односа“, и о мисији ђенерала Грбе, зар вам овај наш мир не изгледа мало грбав?

Промислите о томе.

Велеиздајнички процес у Загребу све се више приближава крају и што је главно, што се више ближи крају све се мање зна зашто су онолики људи оптужени. Најгоре је међутим за ту целу загребачку ствар, што се сад истовремено дешава и ово у Цариграду. Страним листовима лете телеграми из Цариграда, а лете у из Загреба, па се то измешало и не зна се више шта се дешава у Цариграду а шта у Загребу. Тако на пример, један провинцијални француски лист донео је пре неки дан ове телеграме:

Загреб 4 априла. Загребачки старотурци иду улицама и туку народне посланике.

Цариград 6 априла. Како се чује „велеиздајницима“ ће се судити по Шеријату, пошто је то једини закон по коме могу бита осуђени.

Цариград 7 априла. Султан Раух данас пијан као свиња. Командант загребачке жандармерије Франк, изјавио је једноме страноме дописнику, да је он само оруђе Султаново и иницијативу за све изгреде приписује њему. Он је намеран да напусти положај команданта загребачке жандармерије и хоће да постане хоџа.

Ето, тако се измешали телеграми, па сад ухватите му ви ту крснога имена.

Наша скупштина срећно је свршила питање о алкохолу. Веле да је то питање изнето на дневни ред на нарочито наваљивање антиалкохоличарског друштва.

Веле да је особито интересантно било гласања у Скупштини. Председник је поставио просто питање:

„Господо, ко је за алкохол нека устане и ко је против алкохола нека седи.“

„Молим“, приметиће један посланик, „лакше ће бити да се дижу они који су против алкохола а да седимо ми који смо за алкохол“.

И тако им је учињена та концесија, те је седећки изгласан закон о алкохолу.