Претплавиле су Београд прокламације кућних газда. Нема улице и у улици прозора на који није прилепљена цедуља са натписом „Стан за издавање.“ А улицама се креће маса жена, задигле сукње, ципеле им попила прашина, па из куће у кућу. Видиш само увукла се у кућу па је нема, нема и тек изађе напрћених усана:
„Сутерен, убио га Бог. Деветнаест басамака, није то мало. А нису моје ноге више оно што су биле!“
Па онда запне даље, те ајд у другу кућу. Уђе опет, па је нема, нема, нема и опет изађе напућених усана:
„Рђав распоред. Нема ни једне собе онако одвојене. А већ ми је време да одвојим мужа, убио га Бог матори!“
И тако то овога месеца иде све до последњега дана. Још ујутру кад се пробудим а жена те тек поздрави:
„Остави, богати, мало повише трошка, јер не мислим данас кувати код куће, узећу из кафане.“
„А што?“
„Па идем да тражим квартир.“
И то тако иде кад ви тражите стан а још гора је ситуација кад се ваш стан издаје. Не можете у својој рођеној кући бити комотни.
Пре вам је жена увек звоцала:
„Што се не скрасиш који пут код куће. Ја не знам какав си ти човек. Кашику из уста, па одмах пут под ноге и до увече те нема, као да немаш кућу!“
А сад са свим друкче иде, сад вас жена гура из куће.
„Што не изађеш, богати, како те не мрзи да седиш.“
„Па где ћу, мрзи ме.“
„Дабоме, мрзи те сад кад нам се издаје стан, па знаш да ће долазити разне жене.“
„Ама није то!“
„Е, није, него не знам шта је, као да ја тебе не познајем.“
А још ако вам падне на памет луда мисао да жена иде да тражи стан а ви да останете код куће, онда сте обрали бостан.
„Ама од куд то баш данас ти се не иде од куће кад ја имам да гледам станове. Разуме се, господин хоће да седи сам код куће па да очекује госпође које траже стан и да им показује стан. Је ли, богати?“
„Ама није?“
„Па кад је уведеш у спаваћу собу а ти онако да се насмешиш, па онда да је водиш и у шпајз ваљда. Е нећеш га, јеси ли чуо, док сам ја жива ти увести туђу жену у шпајз па макар шта било. Ајд, изађи, иди од куће, хоћу ја сама да закључам кућу и да понесем кључ!
Ето такве су то муке и тако то иде целога овога месеца априла.
⁂
А није то само у приватноме животу. И у политици, овој светској политици, почели су у последње време да се на прозорима појединих држава стављају листе на којима пише „Стан за издавање“.
Само, као што то у политици све бива обрнуто и противно здравоме разуму, тако је и код ових станова које се издају под кирију. Није то газда стана који ставља листу на својој кући, већ сам онај који хоће да се усели.
Французи на пример хоће да се уселе у Мароко, а они прилепе на Мароко листу с написом: Стан за издавање.“ Бадава се онај Мулеј Хафид дере:
„Ама, људи, није ми за издавање. Ни једно пристаниште не могу да одвојим а камо ли цео квартир. Аја, не помаже му ништа.“
Па тако на Персији већ поодавна стоји истакнута листа на руском и енглеском језику. А већ на тужној Босни и Херцеговини од кад та листа стоји, а сад се већ кирајџија на силу и уселио.
Тако му је то у политици, све обрнуто и све противно здравоме разуму.
А сад, ових последњих дана извешана је још једна таква листа. Од неколико дана залепили су младотурци на Јилдизу листу, на којој пише: „Стан за издавање.“