Па каже човек да нема Бога. Море има га те још како! Мислите ви да је то баш са свим случајно што је ове године православни Ускрс пао заједно са католичким? Верујте ми није: знао је Бог ди ће највећему преставнику православља „великој и моћној мајци Русији“ бити драго да ове године проведе Ускрс у пријатељству са католицима.
И замислите каква ће то бити милина, кад данас например цар Виљем гвирне на прозор своје царевине, па запита Руса:
„Е, комшија, Јежуш ауфгештанден?“
Ваистину баћушка, ваистину!
Па се онда загрле и ижљубе и један другоме пожеле: „Friedliche Ostern!“
Их Боже, и да је нешто тај Бог, био српски Бог, што би чудан Ускрс данас славили. Што би било по Европи куцања са јајима, да би се сва земља црвенила од љусака, а на страну још што би било и жуманцем исфлеканих турова, да би то милина било стати па гледати.
Тек видиш Аустрију, шчепала јаје офарбано црножуто, па стала крај Дрине, те га пружила да се куца са нама.
„Ајде ‘комшија’!“
„Вала ајде!“ велимо јој ми и таман да заманемо а она цикне:
„Чекај, ферфлуктер керл! То није јаје, то је бомба што си је узео у руке. Но, ко је то још видио на Ускрс куцати се бомбом.“
Али би јој узвик био доцкан, прснуло би јој црножуто јаје у песници а процурило би јој чак кроз тур жуманце.
А и било би интересантно то Ускршње куцање, јер се свако од нас у Европи спремио.
Аустрију је насадио немачки петао, па је расквоцала била да ти уши заглуну и снела два јаја на један пут — Босну и Херцеговину, па је право било да наточи мало црвенога варзиле да их обоји.
Енглеска опет спремила — морско јаје, па чека само хоће ли ко наићи.
Турска опет нашла јаје са две шотке и са два жуманца, па с које год стране да је удариш а она слаба.
Француска опет нашла неко шупље јаје, те споља изгледа богзна како. Ишарано и искићено како је само ред о ускрсу окитити јаје, али кад га чукнеш прстом а оно звечи.
Русија, разуме се, узела је мућак, са којим она већ толико година прославља овај православни празник.
А ми мали, узео што је ко дочепао. Бугарска купила код цукерпекера једно јаје од шећера на кад завирите на стакло а ви видите унутра царску круну и порфиру и још неке царске ситнурије. А ми опет, направили јаје од гвожђа а на врху му вири фитиљ.
Штета одиста што прође наопако Ускрс и што се не покуцасмо, али што није било може бити! Доћи ће и наш Ускрс који се и не може друкчије провести док се не покуцамо бар са прави комшијом ако не у с ким даљим.