Умукните звона! Ваш глас је јасан, гласан, он позива народе на борбу, он позива потлачене да управе погледе небу!
Умукните ви звона а удрите ви тупа клепала, чији глас личи на глас угушенога; удрите вечерас о вечерњу, да нагласите сутрашњи српски празник — велики петак.
*
Је ли вам позната стара библијска прича о човеку који је проповедао љубав мећу ближњима а којега су ти „ближњи“ на сутрашњи дан разапели.
Ако вам није позната испричаћу вам је; испричаћу вам је онакву како ју је историја поновила, онакву каква ће се причати кроз будућа покољења.
Био једном један млад народ. Пун идеала, пун љубави ка животу. Он је тешко провео своје детињство, мучећи се и злопатећи. Њега су гонили и он се потуцао од немила до недрага и борио се да се одржи.
А када је стао на снагу, почео је проповедати наук о слободи потиштених народа. Проповедао ју је ту небесну науку, проповедао ју је речју и делом и проповедао ју је крвљу својом.
Али се дигоше дипломате и фарисеји, узбунише се против тога наука, који руши мир и поредак.
Намесник посла штрафуне да ухвате проповедника слободе а један од његових ученика, бугарски народ, који је и сам проповедао исти наук, рече војницима:
„Онај, којега ја пољубим братским пољупцем, тај је којега ви тражите.“
И примивши као награду једну краљевску круну, Јуда приђе младоме борцу и пољупцем га проказа.
Војници га склепташе и поведоше а за њим се нададе светина вичући:
„Распни га! Распни!“
„Кака си смео проповедати тако опасан наук. Од куд мали народи имају право на слободу, од куд њима право да живе и да се развијају?“ повикаше на суду дипломате.
„То је право Богом дано, историјом освештано!“ одговара дигнута чела млади борац. — Ми морамо живети.
„Распните га! Распните га!“
„И од куд вам та идеја да се уједините. Од куд сте ви још чули да се који народ ујединио?
„Распните га! Распните га!“ вичу у сав глас уједињене Немачка и уједињена Италија.
„И како смете помислити на слободу. Народи ме смеју мислити на слободу!
„Распните га!“ урла велика, племенита и слободоумна Француска.
А Пилат — Русија — опра руке и поведоше српски народ на Голготу и разапеше га, те му сад на сунђеру пружају оцата да окваси суве усне како би се што дуже 6орио са смрћу.
Под крстом, ено и сад расплетених коса плачу Марија и Магдалена — тужна Босна и Херцеговина; из његових рана лопти крв а његов мученички поглед упрт је небу.
*
Умукните звона! Ваш глас је јасан, гласан, он позива народе на борбу, он позива потлачене да управе поглед небу!
Умукните ви звона а удрите ви тупа клепала, чији глас личи на глас угушенога; удрите вечерас о вечерњу, да нагласите сутрашњи српски празник — велики петак.