Е дедер му га сад мајци разумите шта значи та реч: компензација? И завиркивао сам у све могуће речнике и питао учене људе, па никако да потрефе шта му значи та реч.
Једни веле: „Компензације, то 6и као значила нека врста мира!“ Други веле: „Није, него компензације то би пре могло значити као нека врста рата!“
И таман ја мислим сазнао сам шта је, а оно трећи ми вели: „Компензације, значе као нека врста добити!“ А четврти опет: „Компензације, брате ми си мој, значе да ми нећемо ништа добити!“
И тако му не можеш ухватити ни крсна имена. И што је главно не може се знати на кога се односи та реч компензације. У први мах ти изгледа, да би то биле накнаде које би Аустрија имала да да Србији, па уједанпут тек, готово за ноћ, изгледа да су то накнаде које Србије има да да Аустрији.
И ето, у овоме тренутку збиља изгледа да нисмо више ми ти који тражимо компензације, већ да их од нас траже. И ако буде рата, знајте да ће га бити због компензација.
У осталом ми смо ратовали један пут због равнотеже, па зашто не би сат због компензација. Па Боже здравља, ако само тако продужимо како смо почели, ми ћемо после ратовати и због лиферација, па због регулација и Бог те пита због чега још.
Међутим како би то било и простије и боље и лепше да смо ми, брате, заратили због Босне. До сад би већ једном била глава разлупана; њима или нама.
Овако са овим компензацијама никада ни краја ни конца. И ајд, ајд, док смо их ми тражили и могло је некако имати смисла, али од како су их почели од нас да траже а оно зло и наопако.
Јер — ово сам врло поуздано чуо — Аустрија тражи од нас извесне компензације па да пристане да задржи Босну и Херцеговину. И ево, шта тражи:
- Да се пусти из апсе Карло Милер;
- Да се Швајнхарту дозволи да станује у Београду;
- Да прославимо овде у Београду јубилеј Фрање Јосифа;
- Да поставимо г. Танцоша за нашега резервног официра с правом ношње аустријске униформе;
- Да ђенерала Живковића упутимо у Загреб где ће га оптужити за „велеиздају“;
- Да више не предајемо у школама српску историју;
- Да укинемо српски барјак а ако нам баш и затреба, приликом каквих демонстрација, да носимо само голу мотку;
- Да избришемо из српског грба ово: „С. С. С. С.“ па да заменимо са „Ф..Ф. Ф. Ф.“
И тако још неке ситнице. И збиља, људи су тако скромни; могло би им се чак и учинити.
Ја бих им наш пристанак на ове компензације објавио топовима са београдског града. Нек виде људи да смо весели!