А њихови монитори већ кренуше да се нађу у близини Београда. Крајње је време већ и било јер њима од Петроварадина до Београда треба много дуже да путују, но адмиралу Роженственском око целе Европе и Африке.
Према поверљивој наредби, коју је дунавској флоти издало мађарско министарство марине, дунавска ће флотила под Београдом упловити у Саву и укотвиће се код Димитријевићевог купатила да би се у даном моменту могла ставити на расположењу веслачко-пецачком клубу.
⁂
Пештански листови доносе опширан извештај са збора акционарскога друштва које експлоатише минералну воду звану „Франц Јосифова“. То је позната будимска вода која се пије ради добијање столице. Збор ја био врло буран јер су акционари врло незадовољни успехом у овој години. Док су прошлих година добијали по двадесет и тридесет од сто дивиденде, ове године су врло рђаво прошли.
Председник управног одбора бранио је рад управе и неуспех је приписивао двема околностима.
„Господо акционари!“ рекао је председник. „Што се ове године није више трошило Франц Јосифове воде има два разлога. Први је у томе, што је Франц Јосиф био прошле године бојкотован, те се није довољно извозио. Други је међутим у томе, што се у земљи никако није трошио. Од времена анексије, сви поданици силне Аустро-Угарске монархије имају необично добру столицу, тако да је потрошња ове минералне воде потпуно опала, опала је у толикој сразмери у коликој је порасла потрошња клозет-папира и старих новина!“
Ово објашњење председниково примљено је к врло повољном знању.
⁂
Овамо, онамо, па овај српско-аустријски сукоб све више личи на неку болест којој се никако не може да нађе лека. И билтени сваки час излазе. Час читате:
„Ноћас је болеснику боље. Ноћ је преспавао мирно.“
Па онда опет:
„Болесник у великој ватри, данас достигао четрдесет степена!“
Или:
„Од јутрос се болесник врло рђаво осећа. Изгледа као да је данас криза.“
И тако све редом. Бадава сви паметни људи саветују:
„Али зовите конзилијум док још има времена!“
Аја, европска фамилија једнако покушава неким бабским лековима. Те једни саветују да се Србији да лимунада, други опет да јој се забрани да једе јаку рану која узбуђује. А тако што и за Аустрију; једни јој препоручују клистир а други веле спао јој пупак па да јој се метне лонче на трбух.
А боље би било да се за времена зове конзилијум, јер ако будне једног дана доцкан, отегнуће капке мудрост европске дипломације.