Сад бих требао ја кобојаги да вам објасним данашњу ситуацију. А враг ће је објаснити кад је она таква да је не можеш ухватити ни за реп ни за главу.
Па већ што је таква, ајде ајд, али што се у последње време не може да сазна ни где је та ситуација. Изгледа ми, Боже ме прости, као да је матора Европа узела три карте, повила их, па игра ону вашарску игру: „Где је поп?“ само што она поставља питање:
„Где је ситуација?“
Јер одиста, та се ситуација као чиков извлачи из руку, па док ви мислите: ха, ту је, а оно измакло Бог те пита где.
Ето, ако се сећате, прво сви повикасмо:
„Ситуација у Бечу!“
И таман а Европа и ми да окренемо главу на Беч, а ситуација измаче и сви гракнуше:
„Ситуација је у Београду!“
И таман сви помисле: јест, богами, ено је у Београду, а она измакне и измигољи се, те се сви стану освртати и тражити је. Погледају тамо, нема је у Бечу, погледају овамо, нема је у Београду. Па где је?
И зађе Европа по Европи па кога год сретне пита:
„Јел те, Бога вам, да нисте нигде случајно успут срели ситуацију?“
„Ама коју ситуацију?“
„Па европску ситуацију.“
„А?“ домишља се онај намерник, „нисам је нигде срео али, погледајте ви за сваки случај у Петрограду, да не буде нешто тамо“.
„Јес, богами!“ пљесне се Европа по челу. „Тамо ће и бити!“
И таман се утврди да је ситуација у Петрограду, а она шмукне и сви дрекну:
„Ено је у Београду!“
Па то тако редом: те у Бечу, те у Београду, те у Берлину, те овамо, те онамо.
Међутим, знате ли где је у ствари ситуација?
Па — на Дрини брате! Ако не верујете, чућете и видећете за дан два!