Месец: фебруар 1909.

Приметили сте ваљда то, да свака матора фрајла, радо води дневник у који уписује своје доживљаје. То раде или врло младе девојке — рецимо инштитутке — или већ сувише маторе, јер и једне и друге немају коме да повере своје осећаје, па их исписују у књигу. Оне средње, оне девојке које су на дневном реду,…

Оно што прошлу недељу карактерише, а што и у опште карактерише наше дане, то су бал и криза. Без бала и без министарске кризе ми уопште неможемо ни бити. Па чиме би ми забога показали овом свету да смо забринути; чиме би показали и нашем непријатељу да смо у сваком тренутку готови да будним оком…

Она је сиротица у ватри, па није ни чудо што је често спопадају чудни снови. Кажите јој само да испружи језик — а њен је језик „Пестер Лојд“ па ћете видети, како по који пут претерује преко четрдесет степена топлота. Отуда и није никакво чудо, што је врло често спопадају чудновати снови. Пробуди се тек…

Знате извесно сви за оно народно казивање о мечки. Она спава у пећини преко целе зиме, спава тврдим сном све до Сретења. На сам дан Сретења мечка се буди, тегли се и излази пред пећину да види какво је време. Ако је на Сретење лепо време, она се враћа у пећину да продужи сан, јер…

Ни мање ни више, но Аустрија се решила да нас окупира. Е верујте, да ја грђега зла Аустрији не би пожелео но да јој се то деси. Ако не би после шест месеца пискала као удовица да се до Бога чује: „Куку и леле, Јевропо, сестро да си ми, спасавај ме!“ „Ама кога да те…

Дакле ултиматум. Ове недеље на дневном реду ултиматум који Аустрија треба да поднесе Србији и од којега би Србија као требала да се уплаши. Да се међутим Србија не би сасвим изненадно уплашила, од чега би, сачувај Боже, могла добити лупање срца, Аустријска је — нама увек тако пријатељски наклоњена штампа — примила на себе…