Грануло је сунце, пролећне је ту, тек што није настало.
Али ће нам се ово пролеће другаче јавити и другачи ће га знаци наговестити. Место да нам долете ласте, долетеће нам Аустријски голубови; место фабричких агената са фришким пролетњим мустрама, размилиће се по нашој земљи бечки шпијуни. Место верглова, који у ово доба већ наговештавају пролеће, свираће нам под прозорима војника труба а место врабаца, који су у ово доба увелико испуњавали ваздух својим ћеретањем, испуниће ваздух фијук куршума.
Свући ћемо и овога пролећа тешке зимске капуте, однећемо их можда и у Заложну Банку, али не зато да их заменимо лакшима, већ да место њих обучемо војничке блузе.
То ће бити знаци који ће нам навестити ово пролеће.
Сад ће почети де се одмрзава и све што је зимус било смрзнуто.
Одмрзнуће се и раскравити мајка Русија, која од како је добила рематизам у Манџурији, једнако седи крај топле фуруне и пари ноге. Одмрзнуће се и проходаће мало. А доста ће од ње бити, макар и један корак ако учини.
Одмрзнуће се ваљда и Француска која је добила у Мароку грчеве у стомаку, па се поле ове зиме грејала топлим црепом који је добила из Берлина. Време јој је већ да баци тај цреп са стомака па да метне ладне крпе на главу.
Одмрзнуће се ваљда и Немачка, која је добила морску болест те је једнако хвата несвест и тако често повраћа, да је већ убрљала цео берлински уговор.
А одмрзнуће се ваљада си овим пролећем и Аустрија, те ће јој се вратити стара њена храброст коју је показала у толиким ратовима, у којима је њена војска под „славом увенчаним Аустријским заставама“ извлачила батине.
Ах, па ако се само почне да крави све изреда, ко зна шта се све може откравити.
Ја чак верујем да се може десити те да се открави и ова наша влада, те неће чекати да јој Европа посоли свако јело. Можда ће се откравити и српски народ те рећи и сам своју одлучну реч.
А пре него све остало, морао би се откравити српски понос и вера у будућност српскога племена.
Пролеће ја ту већ. Сунце топло греје. Ора је!