Боже ме прости, ова ми данашња политичка ситуација личи просто на партију фарбла. Поседале око стола велике силе: Енглеска, Русија, Турска, Аустрија, Француска, Италија и Немачка па играју фарбла а ми, Црна Гора и Бугарска, као кибицујемо.
Прво меша карте Аустрија и то их тако измеша, да им се не зна крснога имена. И онда кошта Турску.
Турска има у рукама три краља (енглеског, руског и италијанског) па плаћа и тражи дупло.
Сад почне Аустрија да густира. Има у рукама десетицу и деветицу (Босну и Херцеговину) па густира бар још једног краља у истој боји. Густира, густира и — појави се одиста најпре скиптар, па вршак од круне па онда вршак од бркова цара Виљема.
„Плаћам!“ узвикну Аустрија, лакомислено, као сваки играч који не игра са својем новцем.
Отварају се карте, Аустрија показује двадесет и девет и са задовољством куцка по краљу Виљему.
Турска обрће три краља и носи шнур, и то не мали шнур, јер на исте карте које је имала Аустрија, сецовала је и кибицер Бугарска, те и њена виза иде у турски џеп.
Сад почиње друга партија. Ред је на Енглеску да дели карте. Она, разуме се, меће врло велику визу.
„А то је много!“ дречи инаџиски Аустрија, „нећемо толику визу“.
„Било је више у каси, кад сте ви правили лору. Смотали сте читаве две земље па сад играјте каваљерски. Немојте бити шуфт!“ одговара хладнокрвно Енглеска и дели карте.
„Уф!“ учини Аустрија кад спази прве две карте. Једна од тих карата врло, врло слаба (Бугарска) а друга такође (Румунија) и то свака у другој боји.
Енглеска узима себи карте и густира их. Иза ње се пропели на прсте кибицери Србија и Црна Гора и задовољно густирају у две карте руског цара и италијанског краља.
Сад Енглеска дели друге две карте, па их једновремено густирају и Аустрија и Енглеска.
И то вам је политичка ситуација у томе тренутку, Енглеска још није изгустирала друге две карте, Србија и Црна Гора све се више пропињу на прсте. По првим знацима који се показују изгледа да Енглеска и у новим двема картама има фигуре. То ће по свој прилици бити председник Француске Републике и — ако изгустира и немачкога цара, онда добија. Ако наиђе каква дама, или можда и две даме, онда нама кибицерима не остаје ништа друго до да будемо — мушко. А то ћемо и бити.
Ето, то вам је у овоме тренутку ситуација.