Ова недеља је у главноме школска недеља. Почетком њеним отпочеле су и школе да раде. То се дало приметити по свима знацима које карактеришу почетак школске године. Школске су зграде почеле да се крече, учитељски и професорски распореди почели су да се граде и учитељи и професори почели су да подносе молбе за годишња осуства.
Па дабоме! Кад би то све иначе имало бити, ако ме сад, кад почне школска година.
У осталом, почетак школске године овога пута је карактеристичан по женској поплави, којом је обележен. То је просто невероватна ствар да је ове године отворено седам одељења првог разреда Више Женске Школе.
Збиља, каква је ово женска поплава. Да ли то у престоници Краљевине Србије изумире све што је мушко, те настаје можда женско царство? И где ће те толике девојке, кад ми не знамо ни с овима што их имамо, шта ћемо.
О овој појави треба наши статистичари, проводаџије и новчани заводи озбиљно да размисле.
⁂
А знате ли шта нам је још донео почетак ове школске године? Па наш се општински одбор уписао у први разред основне школе. Ако не верујете а ви читајте објаву општинску, по којој ће се (због оне галерије што је у сали пала) од сада одборске седнице држати у сали основне школе код Саборне цркве.
Но, могу већ замислити како ће то изгледати кад одборници заседну у школске клупе а г. Вуловић са штапићем на таблу па напише на пример слово „Б“, и онда се окрене ономе у првој скамији:
„Дедер, мали, читај ти!“
А мали се диже из клупе, шмркне мало па збуњено чита:
„Б, 6, буџет.“
Па тако г. Веља наставља; „Р, р, регулација“, „К, к, канализација“, све док не научи ђаке да почну читати и реченице, па кад прочитају прву реченицу:
„Исцрпљен буџет!“ а они радосно трче у своје квартове да јаве бирачима да су положили испит.
Ала ће то лепо бити. Ја чисто још сад видим одборнике у клупама и видим их како се туку и грувају у леђа за време одмора, па чак видим и погађам и ко ће од одборника седети у магарећој клупи.
⁂
Јесте ли ви приметили један нов шпорт код Београђана? Увртили су себи у главу да је то неко задовољство скакати стрмоглавце у ове рупе за канализацију. Прошле их је недеље неколико њих стрмекнуло.
Будите Бог с нама! Какво је сад то опет задовољство? Али шта ћете, кад је свет бесан и кад му је дуго време а он макар какву забаву себи измисли. И то да скачу само људи, па ајд, ајд! Скочи лепо човек, разбије руку или ногу, па ником ништа. Али су сад почеле и жене да скачу, па ономад је чак и једна баба.
Можете мислити како ми је било кад викну свет:
„Паде једна баба у рупу!“
Но, шта ми је све у томе тренутку прешло преко памети, не смем чисто ни да вам кажем. А знате већ ону народну пословицу: Не дао ти Бог да ти се деси оно што ти свој помисли!
⁂
На репертоару у Народноме Позоришту опет је „Бајацо“. Нисам хтео да вам причам једну ситницу поводом те представе, али код смо већ ту, и кад сам дужан све овонедељне новости да забележим, ајде баш и то да поменем.
Моја комшика госпа Перка грдно је навалила на свога Јоцу да је води на „Бајацо“.
„Ама остави, жено богати, није ми до ‘Бајаца’.“
„Дабоме. Нема жене готово у Београду која није гледала „Бајаца“, а ја само морам да ћутим и да трпим.
То је тако било када се у прошлој серији играо „Бајацо“ и грешни господин Јова, дануо душом када су га скинули са репертоара.
Али јуче он искрсну понова на репертоар, па разуме се, искрсну и свађа понова у кући. Жена заокупила: Бајацо па Бајацо! Док г. Јови не досади, па јуче ујутру, кад пође од куће уз њено гунђање, врати се с капије па подвикну:
„Шта хоћеш, брате?“
„Хоћу да гледам ‘Бајацо’!“
„Да ми ниси више споменула ‘Бајацо’, него да узмеш цегер па да идеш на пијацо!“ узвикну Јова и залупи вратима.
Видео сам одиста госпа Перку после на „Пијацо“, купује келерабе.