Јутро сам освануо везан у кревету.
Боже мој, како се мењају времена. И некада, док сам ја био млад, бивало је прилика да сам могао осванути везан у кревету. Али то је било у туђем кревету а… био сам и млад. Сад су ме деца везивала у моме сопственом кревету.
Ако, ту ми је и место!
Али док сам ја јутрос освано везан за ноге, мој пријатељ Мита, са свим је друкче освануо. Срео сам га рано јутрос, не уме да говори. Једва изговара само гласнике, а од сугласника само слово „ц“. Везан му језик.
Отишао синоћ у чаршију и купио кестење за децу. Па свратио у кафану на чашу пива и дао кестење да се испеку. Разуме се, није могао јести печене кестење уз пиво, већ је морао наручити вино. Али, што ти је родитељско срце, пијући сећао се непрестано деце. Уз сваку литру коју би наручио, уздануо би тешко:
„Ја овде пијем… а деца ми пиште као црви код куће!“
А кад је јутрос већ везан, отишо кући, па деца хтела да га вежу, он им је опсовао матер, хотећи као тиме да се извини жени, што целу ноћ није био код куће.
Ко зна, де ли је он сам овако дочекао оцеве!
*
Скупштинари се разишли да проведу код својих кућа божићне празнике. И боље је, нека са својим народом изеду печеницу, него са нама Београђанима. Дигли су лепо, на каси Министарства Финансија онолико, колико им треба за печеницу и њихови ће им бирачи спремити салату, па ће слатко покусати поверење народно тако да ни кошчицу неће бацити.
Нама су за Божић поклонили дванаестину буџетску. То је колико један бут од печенице, и то бут без салате, јер државна благајна не да аконто за Божић; а новчани заводи, због ове велике хладноће, затворили врата па не пуштају никог унутра.
Једна би нам још помоћ била, кад би влада указом преместила Божић у јануар. То би могло, а што је главно, то не би био први незаконити указ.
*
Ипак је мој мајмун и његова афера, један од најважнијих догађаја из прошле недеље. Још се непрестано само о томе говори, већ је неколико дописника страних листова долазило мојој кући и интервјуисало је мајмуна, а једна агенција послала је овамо телеграфско питање нашем Прес бироу:
„Молимо ближе обавештење о афери мајмунској. Је ли утврђена намера коју је имао и у колико се ова афера може сматрати као политичка“.
Наш Прес биро је, разуме се, целу ствар демантовао. Његов одговор гласи:
„Никакав мајмун не постоји. Није ни побегао. У Србији нико се не бави политиком, те према томе ни једна појава не може се тумачити као политичка“.
*
У осталом, ове недеље је на дневном реду и прасеће питање. Хвала Богу те са Аустријом није закључен трговачки уговор, те ћемо ми тако сад о Божићу скупље јести печење но они у Бечу.
Изгледа као да су прасци донели револуцију па се држе на цени и да не попуштају. Ако до сутра не попусте они, попустићемо ми. У осталом, паметнији увек попушта.
*
А чули сте да је прошле ноћи похарана дрогерија код „Гуслара“? Врло интересантна крађа, која управо карактерише наше дане.
Јутрос сам рано отишао Миловану (јер од како се оженио, њега је могуће наћи рано у дућану) да видим шта је украдено. Затичем Милована, седи и пева гусле. Најавим чега сам ради дошао, превуче гудалом и отпева ми штету. Према његовом исказу учињеном у десетерцу, лопов није покрао новац, није узео ни Коњак Медицинал, који је врло добар за ове зимне дане; није узео ни ону флашу „Фабрифуга“, који би му такође добро дошао за ове зимне грознице, све то није узео, али је узео [Недостаје реч.] кутије „Флоријан-пудера“, три флаше мириса [„Прициожа“] и четири тегле помаде „Крем-Флоријан“. А то су све ствари, за које се грабе све наше даме. Боже, како су се изменила времена. И некад је било крађа, овако у очи [Недостаје реч.] празника, али су људи крали хлеб. Притегла зима, студ, цича а сиромашак дошао кући: деца му пиште а он им ни хлеба није донео, ни толико није зарадио. Деца пиште:
„Хлеба! Хлеба!“
А он стегне срце, стисне песнице, те [Недостаје реч.] од куће, разбије ћепенке на [Недостаје реч.] и украде хлеб два, па однесе кући.
То је тако било, а данас је друкче. Ову похару код „Гуслара“ ја замишљам овако:
Дошао отац кући а ћерка и жена пиште:
„Па зар ни толико ниси могао зарадити да купимо помаде, мирис и пудер за Божић. Како ћемо дочекати празник.“
А он стегне срце, стисне песнице па разбије дрогерију код „Гусара“ и узме управо најфиније мирисе, помаде и пудере.
Тако се само може протумачити ова крађа.
*
Данас је канда Туцин-дан? То сам приметио по томе, што сам јутрос, чим сам изашао из куће, седећи на тротоару, певао: „Овако се бибер туца!“
Клизаво је, грдно је клизаво. Препоручио би Краљевској Влади да ових дана, док је овако клизаво, и не излази из куће. Боље је.