Бен Акиба

Бранислав Нушић као новинар, 1905—2025.

Кућне мазе

од

у

Човек је навикао да понешто мази. Има их који мазе своју жену, као што има жена које мазе своје мужеве, а има их које не мазе никог. Па ипак свака кућа има по једну мазу.

У најобичније мазе спадају: деца, кучићи, мачке и канаринке. Врло често ћете чути кад жена мужу каже:

„Слушај, ми немамо деце, па ми чисто празна кућа кад ти одеш. Купи какву тицу, на пример канаринку.“

А никад нећете чути:

„Слушај, ми немамо канаринке па ми често празна кућа кад ти одеш. Удеси некако да дођемо до детета.“

Или децу или кучиће или канаринку, тек свака кућа има по неку ситницу колико да неби била глува.

Ајд баш да прегледамо све те врсте кућевних маза.

1. Деца

То су мала умиљата створења која погдекад личе на оца, погдекад на мајку, а погдекад ни на оца ни на мајку. Кад се мазе она се слатко смеју а имају обичај и да се дерњају да ти уши заглуху.

Кад је једно у кући, отимају се о њега и отац и мајка, а кад их је више, гурају их и дотурају једно другом.

Док су сасвим мала она су просто украс породични (без обзира на стање њиховог веша) а кад одрасту мало, они постају опасност за све што је стаклено у кући, почну да праве вашар и сваки трећи дан извлаче батине. Кад сасвим одрасту она постају опасност за сасвим друге ствари ван куће и место да служе и даље као украс породице они постају украс чега другога.

2. Мачка

То је друга врста кућевних маза. Оне су умиљате и лукаве. Док су мале играју се клупчетом, орахом и свачим што нађу на патосу. Спавају на газдином капуту, на газдаричином мантилу и уопште где год им дође згодно. И ако се радо мазе ипак се не могу мазити у току целе године. Јануара и фебруара врло радо бегају од куће и враћају се у таком стању да свака газдарица кад их спази мора пљунути и рећи:

„Гаде један!“

3. Канаринка

То су оне тичице што лепо певају и што пију воду из газдаричиних уста.

Колико ли сам пута ја у животу узвикао:

„Ах, да ми је да сам канаринка!“ но разуме се у кући где је лепа газдарица и где нема мачака.

4. Пси

То је четврта врста кућевних маза. Разуме се ту не рачунам на оне псе што дрежде ноћу у авлији нити на оне што их држе удовице, јер их страх да саме заноће у кући. То су пси који имају своју службу, они су управо кућна послуга. Ја мислим на оне псе са малим никлованим литром око врата, које газдарица купа сваке суботе и које обично с газдарицом заједно стоје на прозору и гледају публику која пролази и лају на сваког господина који неће да обрати пажњу на прозор.

Ето, то су четири врсте кућних маза. Разуме се, има и других по изузетку. Има их који држе папагаје, има их који држе кућне пријатеље, има их који мазе пилиће, има их који мазе јагње, све док му не осете дебљину око репа а има их који мазе коње. Но ја више говорим о оним собним мазама.

Од ове четири врсте најчешће се употребљавају деца а најређе канаринке. Канаринке и мачке су најчистије мазе, а деца и кучићи најгоре. Због деце увек је у авлији затегнуто уже на коме се суши веш а због кучића свако јутро газдарица износи нешто завијено у старе новине.

И нема куће без једне мазе бар. Ја их имам пуну кућу, ту су и деца и тице и мачићи и пси. Па поред свих имам још једну кућевну мазу. Ви знате ко је то; сећате се ваљда кога ја тако често помињем.