Ништа простије но да магарцу падне магарећа идеја на памет. Чуо си да беспослени људи, кад не знају шта ће а они купе нотес па воде дневник о своме животу, па ко вели: „То је таман посао и за мене“.
Отишао у чаршију, купио нотес и почео свој дневник. Водио га док га је водио па онда напустио ствар и, што је најгоре изгубио дневник.
Ко ће га наћи него ја? И ево сад ја вам из тога дневника извадим само поједине одељке:
6. јула 19…
Врло сам често пута у животу понављао сам себи питање: да ли сам ја одиста морао бити магарац или је то само случај? Оно истина отац ми је био магарац, мајка такође али ја мислим да то још не значи да и ја морам бити магарац?
Морам се распитати како је то код људи.
22. август 19…
Данас сам извукао батине.
23. август 19…
Данас сам опет извукао батине.
24. август 19…
И данас сам извукао батине. Решио сам се да такве ситнице и не уносим у свој дневник.
27. август 19…
Како је данас леп дан. Сунце топло, небо ведро а трава, ах трава, зелена као море.
Видео сам је данас, лепа као увек. Прошла је крај мене а оборила очи и савила реп измеђ ногу. Морамо се још вечерас састати.
3. септембар 19…
Чујем да се неки магарац врзма око [ње] и пролази често крај њене штале. [Недостаје реч.] ми ћу га копитама у трбух. [Надам] се да ми неће бити неверна.
6. септембар 19…
Данас је суморан дан. Пала је јесења киша. Ах како ми је данас тешко. Чуо сам страшни глас — она ми је неверна.
9. септембар 19…
Ах, истина је, уверио сам се да је истина. Хтео би само да знам ко је коме изјавио љубав, она њему или он њој. У осталом то не мења ствар.
Да ли да извршим самоубиство? Нећу, јер знам да би после сви рекли: „Баш је магарац!“
14. септембар 19…
Једва данас срео сам се са њом. Оборила је очи али сам јој ја одлучно пришао и запитао је:
„Дакле истина је?“
„Јесте!“ одговори она стидљиво.
„Како си могла да ме изневериш, како си могла претпоставити онога мени?“
„А што“, одговори ми она, „магарац ти, магарац он“.
Овај ме је одговор поразио. Она није толико духовита да је сама могла измислити такав одговор. Морао ју је неко научити или од кога чути.
Морам се распитати код људи да то није одговор који и они често добијају. „Магарац ти, магарац он“, одиста духовито.
22. септембар 19…
Почев од 15. ов. мес. па до 21. закључно сваки дан сам извлачио батине. То је много допринело да заборавим на боли који сам поднео услед њеног неверства.
28. септембар 19…
Нема више траве.
2. октобар 19…
Дал’ да се наново заљубим? Па ја не бих био магарац кад то не би учинио, јер само магарац после једног искуства може то поновити.
19. октобар 19…
Данас ми је рођен-дан. Мислим се нешто, да ли сам ја одиста морао да се родим као магарац. Колико знам, магарац се не мора бити само по рођењу, има их који су то и ако се нису као такви родили. У осталом…
…
⁂
Ето ту је прекинут дневник а штета. Ја налазим да је занимљивији него многи дневници које воде беспослени људи.