Бадава, не може се оспорити да код нас друштвени живот све више и више развија. Готово нема социјалне потребе ради које не постоји и нарочито удружење да ја задовољи или бар помогне. И што је у томе најпохвалније то је, што приватна иницијатива отима све већег маха и узима све више и више на себе послова које су раније власти по дужности вршиле.
Ето на пример збирање деце са улица, посао који је раније вршила општина у сопственој режији, врши сад материнско удружење. Сад се такође основало и очинско удружење.
Ја сам већ подавна чуо за намеру да се образује очинско удружење и увек сам до сад мислио да ће оно имати са свим други циљ. Ја сам мислио да су за образовање овога удружења узели иницијативу они мужеви чије су жене чланице разних удружења, па због седница никад нису код куће. Ако оћете чак, такво би очинско удружење могло бити и оправдано. Замислите само једну госпођу која је чланица „Женског Друштва“ па „Кола Српских Сестара“ па „Материнског удружења“, па „Ђачке трпезе“ па „Друштва Кнегиње Љубице“ и не више него један пут годишње чланица каквог одбора било за приређивање забаве, концерта, кермеса или ма чега другога што се код нас сваки час приређује у корист хуманитарних цељи. И замислите да та госпођа има код куће не више него једног мужа и двоје деце. Е па кад све то замислите, реците ми сами шта ће да ради тај грешни муж са том још грешнијом децом која су вечито сама код куће?
Такви мужеви видите, чија су деца вечито сама код куће, је сам мислио здружили су се и основали „Очинско удружење“ са задатком да сваког дана по један дежура и обилази све куће чланица разних удружења, како би колико толико обишао децу која су сама код куће. Да је друштво збиља основано само у тој цељи, ја сам чак хтео први да се примим дежурства то да читав месец дана бесплатно обилазим ту напуштену децу.
Е, али није у тој цељи образовано удружење. Синоћ је баш била седница новога „Очинскога удружења“ и ја сам био више онако, као гост, тамо. Интересовао ме је задатак таквог једног удружења па сам отишао и незван на седницу.
И из разговора, дебате м полемике сазнао сам ове детаље:
- „Очинско удружење“ оснива се као пандан „Материнском удружењу“.
- Пошто ће то бити пандан-удружење, узеће на себе и пандан-задатак т. ј. као и материнско и ово очинско удружење имаће за задатак да води рачуна о напуштеној деци.
- „Очинском удружењу“ биће у главноме задатак да тражи напуштене и изгубљене синове.
Питали су и мене за савет како би могли свој задатак постићи и је сам им рекао да ће то моћи ако буду стално снабдевани списковима штатиста београдског нар. позоришта; ако се буду старали да имају увек при руци спискове оних што остају без преноћишта и ако сваке ноћи по један члан управног одбора обиђе све кафане и кафанице.
Још синоћ на седници била би изведена организација овога друштва али се очева нису сложили у једној тачци. Један од њих предлагао је да не дежура свако вече по један него цео управни одбор да иде свако вече из кафане у кафану да траћи своје изгубљене синове. На то је председник рекао да би то било врло опасно јер 6и се услед тога могла појавити потреба за оснивањем друштва које би ловило изгубљене очеве.
Ето због те ситнице нису се присутници сложили те је и цела ствар одложена до идуће суботе. Ја сам обећао да ћу бити присутан и тој седници па ћу тада опширније и говорити о целој ствари.