Ту скоро обратили су ми се неколико мојих читалаца с молбом да им у једној ствари помогнем. Ту су неколико банкротираних трговчића, један поштар који је још пре шест година изашао из затвора, три пензионера који су се годинама носили са некаквим комисијама и један наследник чијег су покојног стрица два пут вадиле из гроба некакве лекарске комисије и суперкомисије и понова га секцирале.
Ти људи дакле сабрали су се и ради су да оснују једну нову банку. Нису ради људи да им капитал лежи мртав, а код нас иначе није привреда развијена па би сви требали да легнемо. Поводом тога и они су се решили да легну па су ми се обратили да им помогнем у једном муци. Веле, толико је банака у Београду, да већ не могу да измисле име ни једној новој банци.
Замислите, ако Бога знате ту муку, измислили паре, измислили правила, измислили чланове управног одбора, измислили акционаре и не могу да измисле име. Па се обратили мени да им помогнем са обећањем да ће ми, као награду, есконтовати прво моју меницу и то са 16%, дакле јевтиније но што ће другима који после мене дођу.
А није ни лако измислити ново име једној новој банци. Све већ што је могло бити разграбљено као фирма употребљено је. Друга је то ствар да је то обична фирма, какве се употребљавају за радње. Али се банка не може звати рецимо: „Банка код три тице“, или „Банка код Моруне“ или „Банка код седам шваба“ или „Банка код знака питања“ или што је најгоре: „Банка код последњег гроша“.
Аја, никако то не иде. Мора се измислити неко онако име. Оно, да су се наши стари држали реда, данас не би било никакве забуне. Јер кад је први пут основана банка у Београду, лепо је названа „Прва београдска банка“. Они који су за тим оснивали другу банку, треба су је просто назвати „Друга београдска банка“, као што је, на пример „Друга Београдска Пивница“. Па онда „Трећа београдска банка“, па четврта, пета, шеста и т. д. и тако сад ова нова која се оснива и за коју су ми се обратили да им нађем име, звала би се просто „Шесет друга београдска банка“.
Да су се дакле држали наши стари некога реда, данас би све било лако, али шта ћемо и како ћемо?
Паде ми нешто на памет, да су се и наше гимназије некад звале прва, па друга, па трећа па су се и оне поплашиле да не дотерају до шесет друге, те почеле узимати имена великих људи као: „Вукова“, „Доситејева“, „Даничићева“ и т. д. Како би било кад би нешто и банке тако учиниле, кад би узеле имена великих људи. Ја мислим чак да би то лепо и звонило, на пример: „Банка Васе Чарапића“ или „Банка Хајдук Вељко“ или „Банка Конда Бимбаша“ или „Банка Баба Вишња“.
И како би то лепо стајало — рећи:
„Есконтовао сам меницу код Хајдук-Вељка“,
или:
„Данас има цензуре код Баба Вишње“,
или:
„Уби ме протестима онај Конда Бимбаша!“
Баш ми се то допада и, Бог и душа, тако ћу и предложити онима што су ме молили да им измислим име.