Један наш писац довео је Св. Саву доле на земљу и, чини ми се, провео кроз Вишу Женску Школу. То међу тим није учтиво. Данас се човек диже на ноге министрима, начелницима министарстава, народним посланицима па их интервјуише а како неби једноме свецу.
Осетио сам врло велику потребу да проговорим реч две са Св. Савом и дабоме, нисам њега позвао овамо већ сам ја отишао к њему. Преставио му се као сарадник „Политике“ и изјавио жељу да с њим говорим о питањима која су на дневном реду.
Тај наш разговор текао је од прилике овако:
ЈА: (пошто сам прво пред вратима његове канцеларије отпевао: „Ускликнимо с љубављу“, улазим и дубоко се клањам.) Ја сам новинар из земље Србије, знате оне земље за коју се у вашем тропару каже „пуна јеси кошнице“.
СВ. САВА: Тако, мило ми је. Седите. Баш сам рад да чујем мало новости из те интересантне земљице.
ЈА: О, молим!
СВ. САВА: Тако на пример шта је са мојим пепелом?
ЈА: Одмах сам мислио да ћете ме о томе питати. Видите, за сад је историјски утврђено да је ваш пепео разнео ветар.
СВ. САВА: То сам знао, него је ли утврђено место где је то било?
ЈА: За сад још није, али имамо времена за то, јер знате ми много боље решавамо историске догађаје и датуме, кад се мало удаљимо од њих. У осталом ви би нам учинили велику услугу кад би хтели рећи где је то било. Реците ми молим вас, а зашто би ви то и крили од свога народа?
СВ. САВА: А ради сте ваљда да тај историјски факат ви први расветлите, како би стекли квалификације за академика.
ЈА: Боже сачувај. Какав академик! То се код нас у Србији не рентира. Али сам рад знате да знам где сте били спаљени па ту у близини за времена да купим плац.
СВ. САВА: Ето ти сад, а што ће вам плац?
ЈА: Па знате, постоји намера да се у Београду подигне велелепни храм на оном месту где сте ви спаљени. Па онда, разуме се, ти ће плацеви поскупити.
СВ. САВА: А дакле, мисли се одиста на то да се подигне катедрална црква?
ЈА: Мисли се најозбиљније.
СВ. САВА: Па што се не диже?
ЈА: Е па знате, код нас се такве ствари најпре десет до петнаест година „озбиљно мисле“. Тако на пример, код нас се „озбиљно мисли“ да се подигне Народна Скупштина, па се „мисли озбиљно“ да се назидају школе, па се „мисли озбиљно“ да се назидају министарства, и у опште има једно педесет година како ми у Србији изгибосмо мислећи озбиљно о свему и свачему, па од тешких мисли просто немамо кад ни да приступимо остварењу свега тога.
СВ. САВА: Чекајте, чекајте! (ослухује) Чујете ли ви неку ларму оздо са земље и то баш из Србије?
ЈА: Шта ће то бити? Осим ако Народна Скупштина не држи седницу.
СВ. САВА: Зар данас?
ЈА: А да, имате права, данас је ваша прослава. Сва деца широм Србије и Српства певају: „Ускликнимо с љубављу“
СВ. САВА: А певају ли то деца и кад одрасту?
ЈА: Не. То је код нас у Србији са свим лепо удешено. Док смо мали певамо: „Ускликнимо с љубављу“ а кад одрастемо ми певамо ону другу половину тропара: „Пуна јеси кошнице“, и не само што то певамо већ у ту пуну кошницу и завлачимо прсте.
СВ. САВА: Како?
ЈА: Па тако, завлачимо да извучемо из ње или државну службу, или какав зајам из Класне Лутрије, или државну стипендију, или какву лиферацију или бар концесију.
СВ. САВА: Да, али зато бар настављате мој наук, дижете школе.
ЈА: Ах, ви то мислите по ономе: „Дижите школе деца вас моле“. А не, ми се сад држимо са свим другога принципа: „Затварајте школе, министри финансија вас моле“. Знате ви сте живили у једно сасвим наивно доба кад је снага народна удружена са просветом користила земљи и величини народној и државној. Е, али ми сад нисмо тако наивни. Знате, просвета је просвета ама буџет је буџет. Нека нас Бог подржи само овако мудре и ваљане, па ћемо кроз коју годину затворити чак и оне школе које сте ви још у тринаестом веку отворили.
СВ. САВА: Баш бих радо загледао мало у тај ваш буџет да видим шта трошите на просвету.
ЈА: О молим, послаћу вам један егземплар пројекта буџета који се сад налази пред Народном Скупштином па ћете се уверити да српски пијемонт, да Краљевина Србија, троши исто толико на просвету колико сте ви још у тринаестом веку трошили.
И тако смо се растали а ја сам већ данашњом поштом, разуме се препоручено, послао Св. Сави један пројекат буџета. Нека га чита и проучава у исто време кад се о њему расправља у Народној Скупштини.