Ајд нек дигне руку и нека каже ко је тај који је сад о Божићу или о Новој Години појео прасећу главу али не окрњену? Ово нарочито питам оне који имају у кући девојака или удовица. У таквој се кући не може појести глава с њушком, њушка просто нестане пре но што глава дође на астал.
Вероватно је и код вас такав исти род. Поједете прасе о Божићу а главу сачувате до Нове Године. Као ред је да с главом дочекате нову годину. Разуме се, има глава, које дочекају нову годину а има их које је и не дочекају, поједу се раније, али њушка обично не дочека ни Божић.
А знате ли за зашто се то чува и зашто нарочито девојке и удовице иду у лов на свињске њушке? Веле кад девојка кроз њушку погледа у младића а он после да полуди за њом. Отуда ћете код многих девојака, жена и удовица видети да носе у недрима као амајлију свињску њушку, да би им увек била при руци — замислите, свињску њушку на женским грудима.
Госпођа Дана — то ми је она сама причала — чак се и удала кроз свињску њушку.
„Овога истога данашњег мог Јоцу ја сам гледала кроз свињску њушку.“
„И то вам је донело срећу?“
„Та идите молим вас, зар га не видите какав је. Проклета била и она свињска њушка која ми га је довела.“
Знам још један брак који је склопила свињска њушка. То су супрузи господин Стева и госпођа Љубица. Ја не знам ко је кога погледао кроз свињску њушку, али знам да су се узели из љубави. И знам кад су се први пут после свадбе посвађали да је она узвикнула:
„Упамти да ће ти она њушка изаћи на нос.“
Ја то у први мах нисам разумео, јер нисам никако умео да претпоставим како некоме њушка може изаћи на нос. После су ми већ објаснили, и не само што су ми објаснили него сам се са својим рођеним очима уверио да је Стеви изашла њушка на нос. А ево и како.
Госпођа Љубица је задржала њушку и у браку. То јест, носила је непрестано уза се њушку. И док друге жене употребљавају у друштвима лорњет, дотле госпођа Љубица употребљава свињску њушку. Кажу да је она чак падала на мисао да набави две њушке, да из лорњета извади стаклад па да лепо у друштву употребљава лорњет са свињским њушкама.
Да боме да то није било ни мало право господину Стеви. Могло би му и бити право да је она рецимо само њега гледала, али је она почела сваког редом да гледа. Није му било право и домишљао се свакојако шта ће и како ће.
Помогла му је мачка. Једнога дана, мачка, не знајући ништа о чаробној моћи њушке, просто поједе ову.
То не би било тако велики догађај, јер најзад свињска њушка је доста ситан залогај. Али изгледа да је мачка, прогутавши тај залогај, појела уједно и љубав која је тако лепо спајала овај брачни пар. Могли су они давати мачки и рицинус, па опет не би више дошли до љубави која је на тај начин ишчезла.
И ето од тога доба госпођа Љубица не може да види очима господина Стеву:
„Кад га видим само, а ја се одмах сетим свињске њушке. Он је крив што је мачка појела, он јој је то потурио.“
И од тога доба, грешноме господину Стеви та је њушка просто изашла на нос.
У осталом, могло би се препоручити мужевима да претуре мало џепове својих жена. Ко зна да ли која од њих не носи уза се свињску њушку. А обраћам пажњу мужевима да мачка здраво воле те божићне свињске њушке.