То је било још за време топлих дана, заборавио сам само да вам причам тада о томе.
Легао ја тако после вечере па читам новине. А ја имам нарочити свој начин читања новина. Тако на пример, кад читам уводни чланак а ја обично легнем на леву страну, јер у том случају ни мало ми није потребно срце да ради, могу га са свим притиснути; кад читам „женски свет“ преврнем се и легнем на десну страну како би ми лева страна била слободна те како би срце могло функционисати, кад читам дневне вести и остале ситнице, ја обично лежим на леђима а кад читам подлистке у којима се причају страховити догађаји, лежим обично потрбушке да бих на тај начин избегао грчеве.
Дакле тако то вече, лежим ја на леђима и већ према томе знате да читам нешто са свим невино. Читао сам баш неку занимљиву белешчицу под насловом „Чудо од детета“. Ту се прича о неком детету, рођеном у месту Гротланду у Америци које је већ у петој години добило бркове и осећало потпуну мужанску снагу те је почело тако да се понаша да су родитељи нашли за умесно да га ожене. Оженио се и већ у седмој својој години имао је двоје деце. Било је са њим разних незгода: тако на пример он је као дете од шест година имао права да се у купатилу купа са женскима све дотле док му женске нису ухватиле његову слабу, односно његову јаку страну па га искључиле. Његови предци су дуго живели па ће вероватно и он. Један амерички статистичар је израчунао да ће он у својој шесетој години, како је рано почео, имати педесет и петоро деце.
Врло занимљива белешка и баш сам је у сласт прочитао а читао бих и даље да не чух са свим близу моме уву неки тих, врло тих разговор.
Неокрећући главу окренем само око и спазим на моме јастуку две буве, баш недалеко од мога увета, састале се ту у борама шлингераја (сви јастуци на којима ја спавам шлинговани су) па се нешто договарају. Бацим разуме се новине, јер ако ми треба да читам о каквом американском догађају, шта ће ми американскији догађај но што је овај разговор бува.
Са свим тихо и поверљиво разговарају и неслутећи да ја ослушкујем њихов разговор.
А ево шта су разговарале:
ПРВА БУВА: Не сад, видиш да је господин још будан, чита новине. Кад угаси свећу.
ДРУГА БУВА: Па да… и мене је срамота кад гори свећа.
ПРВА БУВА: Па добро, а где да се састанемо?
ДРУГА БУВА: Ја мислим под самим носом господиновим, у његовим брковима.
ПРВА БУВА: Није згодно, он страховито дува при спавању, може нас у сред најбољега разговора одувати. А после, сад има и кијавицу. Замисли како би то изгледало да он кине рецимо у најинтересантнијем моменту. Не не, није то згодно место.
ДРУГА БУВА: Па добро, ајд да се састанемо на његовом трбуху. Ту је бар топло.
ПРВА БУВА: Иди до ђавола, то је баш најнезгодније место. Под руком му је па се сваки час чеше. Може нас обе зграбити па онако загрљене метнути под нокат од палца.
ДРУГА БУВА: То је истина.
ПРВА БУВА: Ја бих најрадије у кошуљи, рецимо у рукаву, у десном рукаву.
ДРУГА БУВА: Није то згодно место, била сам једном у његовом десном рукаву па сам једва главу изнела. Не знаш како вешто он хвата нас буве.
ПРВА БУВА: Онда нам остаје као најзгодније место леђа. Ту је прво најкомотније, можемо чак и трчати и играти се колико хоћемо, а друго ту је њему најтеже чешати се и хватати се. Само, разуме се, састанак да буде мало на више на леђима а не на ниже, јер се доле ипак може почешати.
ДРУГА БУВА: Добро, пристајем.
ПРВА БУВА: Чим он угаси свећу.
ДРУГА БУВА: Добро.
ПРВА БУВА: А сад да се растанемо да не би што год свет приметио.
И растадоше се.
И тако уговорише свој љубавни састанак на леђима. Најзад, преко мојих леђа је много што шта прешло, на мојим леђима су многе и многе љубави оставиле свој траг, па зашто не би учинио и ту ситну услугу бувама. Нека их нека се састану. Издржаћу тај састанак а нећу се ни почешати.
Нећу одмах да угасим свећу, нека их нека мало прошетају, да не би свет приметио. Ено га он шета по северозападном делу мога јоргана: Праве се као да се и не познају.
Немојте се чудити њиховој бојазни од света. О, свет се забавља и тако ситним стварима да мене неће зачудити ако једног дана почне водити рачуна о љубавним састанцима појединих бува.
Тачно у једанаест сати угасио сам свећу а ујутру сам се пробудио са грдним црвеним флекама по леђима.
Ако, то нису биле прве црвене флеке на мојим леђима а неће, ако Бог да, ни последње.