Ја не знам ко све већ није страдао због те споменице. Одете са свим невино у посету, одете да се видите или са ћерком или са мајком, како где. Седнете, послуже вас најпре слатком, изнесу вам за тим кафу, па тек као треће послужење, изнесе вам госпођица споменицу.
„Да ли би били тако добри господине да ми запишете што у албум?“
„О, молим, драге воље!“
Утрапе вам албум и донесу умочено перо, и сад настану тек јежеве муке. Три вам се пера осуше и опет умоче у мастило, али вам ништа паметно не пада на памет. Лакше вам је у том часу измислити машину за штрикање чарапа; лакше вам је измислити где би могли узајмити хиљаду динара него се сетити ма чега паметнога што би требало записати.
И разуме се, у таквом случају запишете први стих који вам падне на памет, који сте пре неколико дана записали већ у албум какве друге госпођице или који сте прочитали у албуму какве друге госпођице.
Ах, тај албум наших госпођица, то вам је права напаст. Боље вам је дати потпис на меницу но записати што у тај албум. Најзад код потписа на меници може се десити случајно да меницу изистински исплати акцептант. То не бива обично али се врло често дешава. Па најзад и ви баш да платите, верујте да ћете је платити са мање интереса но што га плаћате због оне глупости коју у албум запишете. Ви и не знате можда како глупост вуче велики интерес. Учињена глупост још како тако, двадесет до двадесет и пет од сто, али написана и потписана глупост, може да вуче и сто на сто интереса.
Претурите само споменицу какве госпође у коју сте рецимо пре осам или десет година записали што год, па да видите како ће вас облити румен стида.
Једина је још утеха што се те споменице не држе дуго. Оне живе са девојаштвом и умиру са девојаштвом.
Баш прекјуче, о Новој Години, правио сам посету госпођи Јулки. Ово је њена прва нова година коју дочекује у својој кући, тек је осам месеца удата.
Пожелео сам јој све лепе жеље које се младој дами прве године удатој, могу пожелети и ћаскали смо о разлици измеђ удате жене у првој па у другој и трећој години. И док је она изашла да ми скува кафу ја сам међ календарима на огледалу нашао њену споменицу. Њену девојачку споменицу.
Разгледао сам је. Има 72 стране. Првих 28 страна испуњени записима, почев од записа гимназиста и оних с потписом „твоја искрена другарица“ па све до потпоручника, разних секретара, рачуноиспитача и т. д. Последњи је разуме се потпис њеног данашњег мужа, као последњег потписника на меници који и ако је последњи потписан први плаћа цех.
А тад је настала удаја и споменица је завршила своје. Већ на 29 страни, можете читати писаљком исписан руком госпође Јулке рецепт за комисброт.
„Колико су тешка 4 јајета, толико брашна и толико шећера. На то додати још 2 јајета. Прво умутити 6 жуманцета са шећером, па додати брашна и пену од 6 беланцета. Воће треба исећи и то: 50 п. д. пистације, 50 п. д. цитроната, коре од поморанџе, сува грожђа, лешника, ораја, бадема, урме, смокве, китникеза, то све по једну осмину киле. То метнути заједно са брашном и пеном, добро измешати и тада пећи.“
А мало даље, на тридесетој страни, видите опет руком госпођа Јулкином:
| Фунта свећа | 8 гроша |
| Литра гаса | 3 гроша |
| Алаве паприке | 1 грош |
| Зејтина | 6 гроша |
| 1. кило говеђине | 4 гроша |
| Пишла першуна | 1 грош |
| Пиринџа | 5 гроша |
| 5 јаја | 2 гроша |
| Бибер | 1 грош |
То је на тридесетој а на тридесет и првој опет руком госпођа Јулкином
Дато вешерки:
| Асталских чаршава | 3 |
| Јорганских чаршава | 6 |
| Мушких кошуља | 12 |
| Јоциних крагнова | 11 |
| Маџетна пари | 7 |
| Џепних марама | 20 |
| Мушких гаћа | 9 |
и т. д. и т. д.
И то све у првој години брака. А шта мислите каква ће та споменица изгледати у другој, па у трећој и тако даље, години?
Па још кад наиђу деца, те кад стану и они записивати своје осећаје. Видио сам ја и такве споменице, где се деца нису само мастилом уписивала. И онда то тек постаје прави албум.