Е па данас ћемо да се сви изгрлимо и ижљубимо, драги моји читаоци и читатељке. То нам је један пут у години кад се нећемо ни злим погледом погледати, ни злу реч рећи, ни оговарати се, већ раширити руке па где год се сретнемо грлићемо се и љубићемо се.
Решио сам се данас никога да не дирам, решио сам се ни једну злу реч да не кажем већ све, све вас моје читатељке и читаоци, да загрлим и ижљубим. Такав је обичај а лепе народне обичаје не треба никако напуштати.
Али прво се морам измирити, измирити са свима онима које сам целе ове године пакосно задиркивао, са свима онима које сам стално употребљавао у мојим фељтонима, или простије речено о које сам се стално чешао. Са њима се морам на данашњи дан измирити, са њима се морам најпре ижљубити. Пре него са вама читаоцима.
Е, па одите, одите у мој загрљај најпре ви све београдске таште. Одите да се изгрлимо и ижљубимо. Ох, како ће то бити топли загрљај; како ће то бити сладак пољубац. Никад вас у животу неће тако срдачно загрлити ваши зетови, као што ћу ја. То ће бити тако искрен загрљај да ће ваши зетови пожелети да вечито у том загрљају останете. Ја чисто замишљам како ће то бити лепа слика данас. Бен-Акиба раширио руке а таште, све београдске таште, попадале му на груди а наишле им сузе на очи. И то слане, сузе слане као саламура, сузе које таштама свега једном у години кану из очију.
Па онда, одите и ви, ви безимени, гомило попова, официра, порезника, министара, новинара, ђумругџија, трговаца, кондуктера, државних саветника и свих осталих типова који сте се стално провлачили кроз моје фељтоне. Одите да се загрлимо и ижљубимо; одите да се спријатељимо. Требаћете ви мени и за до године.
Оди и ти општински одборе са кметовима и председником, одите у мој топли загрљај. И то ће бити искрен загрљај, кад ми падне на груди цео општински одбор. Биће у толико искренији што ја нећу тражити дијурну зато што ћу загрлити и ижљубити општински одбор а они, разуме се да ће тражити, јер тек неће ваљда пропустити прилику да се за један посао који ће радити ван својих редовних послова, не наплати. Само, позивајући све у свој загрљај, унапред, вам кажем, нећу да ми пошљете какву комисију, хоћу вас све, цео одбор да загрлим и ижљубим. То може бити засебан загрљај рецимо са свим општинским комисијама и тога се не бих могао да примим данас, него би рецимо почео сутра па терао тако једно шест месеца свакодневног љубљења и грљења док неби тако изгрлио и ижљубио све општинске комисије.
Па онда, одите у загрљај ви моје драге госпође. Али све, све ви и ви о којима се говори по нешто и ви о којима се још ништа не говори, и ви што имате маторе мужеве, и ви што имате младе мужеве, и ви које за собом имате какву малу прошлост и ви којима пристоји каква мала будућност, и ви које сам прошле године оговарао и ви које ћу идуће године оговарати. Одите све, све на моје груди. На мојим грудима има места за све вас и неће вам верујте бити необично на мојим грудима. Дођите да се изгрлимо и ижљубимо; свакој ћу од вас шанути по једну жељу, свакој ћу од вас казати по нешто поверљиво, по нешто што се сме само на уво казати.
Па онда одите и ви, ви госпођице београдске, ви са Калемегдана и ви са забава, ви са корза у Кнез-Михајловој улици и ви из разних одбора; одите на моје груди да на њима одржимо једну седницу. Верујте да за држање девојачких седница нећете наћи нигде згоднијега локала од мојих груди. Изгрлићемо се и ижљубити искреније но ма ко на свету, ви јер ће вам то бити први пољубац у животу, ја јер ће ми то бити последњи пољубац са сладошћу.
Одите, одите сви да се на данашњи дан измиримо, да пожелимо једно другом лепе жеље, да се изгрлимо и ижљубимо.
Ево, ја сам већ раширио руке и данас ћете ме сви срести по београдским улицама како идем раширених руку, спреман да вас дочекам у загрљај. Одите.