Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Година: 1906.

  • У Министарству Привреде

    Пре неки дан сам имао посла у Министарству Привреде. Од кад се ја већ каним да зађем по нашим министарствима, па ето посао ме и без моје воље одведе. Пријавим се момку и он ме уведе у једну чекаоницу пуну света који је ту већ пре мене стигао. Разуме се, прво поручим кафу јер то…

  • Општинско дете

    Нисам вам још све испричао о ономе детету што се родило на брзоме возу. И ја сам тек доцније чуо шта је све било с њим, па није право да то само ја знам а да вама не кажем. Дакле, чим је дете нађено донето је у комесаријат железнички. Ту је састављен протокол којим су…

  • Палилулски преговори

    Мита молер, први момак у Палилули потегао па се заљуби у Цају монополку, прву, опет, девојку у Палилули. Од почетка Мита крио своју љубав, крио, крио, али, најзад, не могаде више да издржи, те изађе са фарбом, што је у осталом и морао да учини када је иначе по занату фарбар. Он можда још не…

  • Где је спаљен Св. Сава

    Ми сви већ знамо и учили су нас други о томе, да је Св. Сава спаљен на Врачару. На ком баш месту тачно не би се могло рећи али ће по својој прилици бити тамо где је сад савиначка капела. Доказ да је ту спаљен је то: што су наши попови већ купили око тога…

  • Поводом порођаја брзог воза

    Ономад се у Београду десио један брзи порођај. Ја знам да ви сви под порођајем разумете оно, кад жена роди трећи или четврти месец по венчању. Међу тим ја не мислим на такав порођај; него га називам брзим порођајем зато што се породио брзи воз. Читали сте већ у свима новинама о том чудноватом догађају…

  • Како се мужеви изговарају

    Извесно сви већ то знате да су жене скочиле на мене, љуте се и грде ме. Веле, мало мало па се о њих закачим, па зар није време да их већ једном оставим. Добијам чак и анонимна писма која почињу са: „Драги Бен-Акиба“, а свршавају се са: „Убио вас Бог да вас убије!“ Једна ми…

  • Заборављене ствари

    Прошле су силне забаве, још само по где који концерат са све мршавијим и мршавијим програмом, што се приреди. Играчи су се већ одморили; тоалете су већ спаковане, успомене забележене у књигу „Споменицу“ и све је у свом реду, још само, као остатак толиких силних забава, вуче се по гардеробама по каква заборављена ствар —…

  • Пролеће

    Сунце је грануло, раскаљужило, отопило земљину кору и све што је зима прикривала опет се појавило. Појавио се на пример опет ревматизам који се за време зиме био притајио, и пролеће већ мирише на љубичице и на шпиритус и канфор. Пензионери у „Касини“ већ пипају један дугом колена и туже се: „Ево, молим те, мети…

  • У шинтерским колима

    Пре неки дан био сам просто изненађен једном новом установом код нас. Нисам знао да ли да је припишем у заслугу нашој општини, или санитету или — материнском удружењу. Рећи ћу вам одмах и шта је у ствари. Шетам ја тако предвече корзом Кнеза-Михајлове улице и видим једну лепу, младу госпу, ону знате што сам…

  • Још један рат

    Ја не волим политику нити је терам из врло простог разлога: што сам отворен и искрен. А то се у политици не трпи. Ред је, да се свака влада грди и напада, међутим, за сву владу ја бих баш казао, да је добра и да обећава бити још боља. Ево, само узмите. Прошла влада водила…