Ево их опет материце. Морамо и ове године да се везујемо. Боме, чувајте ноге јер ја носим стално уже у џепу.
А синоћ је и госпођа Рокса прославила материце па још како лепо. Она је била и заборавила да су материце али се сетио господин Пера њен муж. Свратио лепо у дућан па накуповао, шта све није накуповао. Кестење, харинге, тршћанско воће, поморанџе, маслине, јабуке, смокве, сардине, шунке, суво грожђе и већ шта није купио само да обрадује госпођу Роксу.
Па трчи задовољан кући, натоварен кесама и кесицама а из сваког му џепа вири по један фишек. Трчи сирома сав му се зимски капут од натраг улопао од блата, али га гони задовољство што ће изненадити своју женицу.
Улази и очекује још на вратима весели узвик госпа Роксин. А она седи крај клавира окреће главу и равнодушно пита:
„Шта ти је то бога ти?“
„Па зар не знаш да су вечерас материце?“ пита он.
„Баш си шмокљан, Перо“, одговори госпођа Рокса, „па ја немам деце, за мене не важи тај празник“.
„Па ако немаш деце, душице“, теши је господин Пера, „ево ја ћу да представљам дете, ја ћу те везати“.
„Таман. Два пут си старији од мене па ти да ми представљаш дете. Ах, Боже мој, кад нисам срећна па и ја да прослављам данашњи празник као што га прослављају моје другарице.“
Господин Пера, разуме се, обори нос, спусти све фишеке и кесе на астал и спопадне га чама.
Госпа Рокса свира даље марш Краљеве Гарде и неосврћући се на њега:
„Па добро“, настави г. Пера, „шта ћемо да радимо са овим?“
Госпа Рокса диже прсте са клавијатуре па се окрете:
„Па да позовемо које дете на вечеру, нека се бар радује“, вели госпа Рокса.
„Па добро, да позовемо. Кога?“ вели господин Пера, задовољан тиме бар, само да му не пропадну кесе и фишеци.
„Па… размишља се госпа Рокса“, да зовемо г. Стеву.
„Каквог Стеву, душице?“ зграну се г. Пера, „па он није дете“.
„Него шта је. Тек је прошле године свршио велику школу а ове године добио за писара.“
„Знам, знам…“ чеше се иза ува г. Пера, „ама он има већ и бркове“.
„Ех, чудни ми бркови и јесу. Једва неколико длака. Да га зовемо, нек се дете радује.“
„Па добро!“ вели г. Пера и слеже раменима.
И тако синоћ је било на вечери и дете радовало се, здраво се радовало. Није везало госпа Роксу и ако се два трипут сагињао нешто под сто.
Здраво су лепо провели.
*
Те ноћи је госпа Рокса сањала да је дете са неколико длака нешто баратало око њених ногу а господин Пера је сањао сардине и харинге па му је страшно смрдео кревет.
Од јутрос су весело осванули и ја сам већ био код њих да им честитам материце.