Читали сте у новинама о оном судару трамваја који се пре неки дан десио. А ако баш и нисте читали, свеједно. Ви знате да бар један пут недељно мора бити судара па било то у новинама или не било.
Код тога међу тим последњег судара важно је то, што сам и ја био на трамвају. Стајао сам на платформи и приликом судара није ми се, хвала Богу, ништа десило. Једино сам осетио као неко живље куцање срца, али како се ја често опходим са женскињама то сам се већ сасвим навикао на живље куцање срца, те ми то у опште не смета у животу.
У колима је било мало света. На левој клупи један поп који је прстом десне руке чачкао нос а леву завукао у џеп од мантије и или се чешко њоме или је пребројавао ситан новац у џепу. Нисам могао тачно да одредим шта је радио том руком. Преко пута њега седела је попадија, пуна, снажна, одржана као и свака попадија.
Одмах до попадије седи једна омалена женица која је платила карту за једну особу а по спољашњем изгледу, кроз десет-петнаест дана платила би за две. Њу је врло женирало свако труцкање а кад год би мало јаче сецнула кола, она би гласно клела свога мужа.
„Ју госпођо, баш грешите“, рекла би јој попадија, „ја у деветом месецу не би се никад возила трамвајем. Је ли, Тодоре?“
„Дабоме“, одговори поп као човек који зна шта треба чинити а шта не чинити у деветом месецу.
Одмах до изласка седео је један млад човек са излизаним зимским капутом коме је из џепа вирила есконтна листа. Томе несрећнику мора да је данас последња отплата а он се поверио нашем београдском трамвају. Види се неискусан човек.
У трамвају је разуме се и гђа Перса, која се у опште врло радо вози трамвајем. Она се у опште врло радо воза у животу.
Био је још један тип, који је нервозно пушио на платформи.
Како се десио судар ја не знам. По својој прилици десио се као и сви остали судари на нашим трамвајима, јер изгледа да је у самом уговору измеђ трамвајског друштва и наше општине предвиђено да се бар једанпут недељно мора десити судар.
Идемо ми тако идемо па ипак уједанпут бум. Разуме се, сви смо цикнули а онај са есконтном листом почео је чак и да вришти. Свако је полетео са свога места, направио се дармар, дрека, писка, паника и тек кад нам кондуктер рече:
„Умирите се, господо, није то ништа!“ ми се мало умирисмо.
А замислите шта се све десило у трамвају, не можете просто ни веровати.
Она млада госпа, којој је и поп доказивао да се у деветом месецу не ваља возити трамвајем — породила се. Госпођи Перси испали зуби које је тек што је исплатила доктору Станковићу, испали на патос и разбили се. Поп полетео на попадију и попадија на попа и тако су се безобразно загрлили како се ни једном обичном мирском лицу не пристоји загрлити се пред светом.
А оном грешнику са есконтном листом у џепу десио се ужасан малер, какав се ретко коме смртноме може десити. Замислите, приликом судара трамваја, изгубио је отплату коју је спремио за меницу којој је данас последњи рок. Надао је у ужасну дреку и ларму, завиривали смо сви под клупу; завиривали смо у попову мантију и где све нисмо завиривали, аја, отплате нема па нема.
Још је несрећније прошао онај са платформе што је онако нервозно пушио. Он је тако несрећно пао на кондуктера да му се десна рука заглавила у оној кеси где кондуктер држи новац за исплаћен за карте.
Замислите какав малер.
Једва смо се расвестили, једва смо дошли себи. Ја сам одмах примио на себе да у име свих оштећених поднесем тужбу за надокнаду штете и сад већ пред београдским првостепеним судом лежи моја тужба којом, као заступник оштећених тражим:
- Да се оцу онога детета што се родило у трамвају накнади штета коју је претрпео услед порођаја своје жене с тим да се трамвајска дирекција прими и кумства;
- Да се госпођи Перси о трошку трамвајског друштва наместе нови зуби;
- Да се ономе човеку са есконтном листом да отплата и протестни трошак, како би човек регулисао меницу;
- Да се ономе са платформе даду лекарски трошкови за лечење руке коју је уштинуо завлачећи је у кондуктерову кесу, и најзад
- Да се попу надокнади штета коју је претрпео услед тога што је морао да пољуби попадију.
Рочиште ће бити ускоро и ја ћу вас известити да сви дођете, биће интересантно.