Казао сам већ да сам се примио службе прегледача на железничкој станици. Ви ваљда већ и очекујете да вам се погде кад са тог неког положаја јавим и да вам испричам покоји доживљај.
Па дабоме и треба да вам се јавим, али немојте мислити да ћу и овом приликом писати само о женама и њиховом шверцовању. Окупио сам их а нису сироте толико криве. Та не шверцују само оне, шверцују и људи и то шверцују на исти начин као и оне. Жене шверцују под сукњама и онда људи, разуме се, под панталонама. Ја сам већ завирио под женске сукње и казао сам шта све има тамо; сад је право и првом господину који шверцује да скинем панталоне.
То сам прекјуче и учинио.
Приметио сам одмах кад је један млади господин изашао из воза да су му нешто надувене ноге. У први мах сам помислио, биће болест каква; можда су му ноге назебле у српско-турском рату. Или ако он није био у том рату, можда је његов отац, па оцу назебле ноге и надуле се, а он се такав родио на оца.
Да би се уверио је ли надувеност код тога господина природна или неприродна, ја му се као лисица прикрадем и пипнем га за ногу. У царинској је служби слободно пипати ноге.
Чим сам то учинио приметим да су му ноге меке. Одјурим шефу царинарнице г. Којићу и поверљиво реферишем:
„Меке му ноге.“
„Меке? Хм, хм!“ учини господин Којић. „Меке су ноге увек сумњиве.“
„Да га претресемо?“
„Дабоме.“
Призовем одмах младога господина у женску собицу.
„Извините, молим вас. Вама ваљда неће бити тако непријатно што се морате свући у соби где се женске свлаче?“
„О молим на против.“
„Па изволте молим.“
„Шта?“
„Изволте се свлачити.“
„Зашто?“
„Па забога, нашто објашњења изволте ви слободно и без женирања свући панталоне.“
„Ја вам благодарим на пажњи, али ја немам никакве потребе“, прави се луд млади господин.
„Забога“, почех ја да му објашњавам, „не свлаче се панталоне само кад човек има потребе. Бива кој пут да и на основу законских наређења човек мора да скине панталоне. Изволте, дакле?“
Млади господин већ виде да се нема куд и скиде.
Нисам се нимало изненадио кад је свукао панталоне. Човек као и сваки други човек. Под панталонама му чисте и лепе гаће.
Да бих се изненадио дакле, ваљало је натерати га да скине гаће. И ја за љубав службе, и то учиним. Натерам га да свуче гаће.
И шта мислите, шта је било под гаћама? — Опет, лепе и чисте гаће.
Шта то значи? Сад се већ нисам могао на пола пута заставити. Натерам га да скине и тај други пар гаћа. И шта мислите шта је било под њима? — Опет гаће.
„Скидајте даље!“ грмнух ја он скиде и, шта мислите шта је било под њима? — Опет гаће.
„Господе Боже, какав је ово гаћасти господин!“ помислим ја у себи, па грмнух.
„Доле и те гаће.“
Он их свуче и — шта мислите, шта је било под њима? — опет гаће.
Сад ми је већ било јасно да имам посла са зецом који има девет кожа.
Терао сам даље:
„Скидајте се!“
Он скиде и тај пар и — о Господе Боже — под њима опет гаће.
„Доле и њих, доле!“ грмнух ја.
Он послушно скиде и — под њима опет гаће.
Већ сам се уморио. Зовнух другог чиновника да ме смени.
„Молим вас колега, на овом је господину толико гаћа, да је за ову моју малу плату не могу наставити тај посао коме нема краја. Када би ми се најзад дала нарочита дијурна за скидање гаћа, па хајде де, ал’ овако већ сам се уморио.“
„Дабоме, кад сте непрактични“, одговори ми цариник Милутин, као човек који је такве ствари већ доживео.
Он приђе младоме господину и рече му одлучно:
„Господине изволте поштено најавити колико имате пари гаћа на себи или ћу вам дати да попијете чашу рицинуса.“
„Зашто рицинуса?“ зграну се млади господин.
„Зато“, вели му г. Милутин, „што ћете онда покидати сву дугмад и уједанпут скинути све гаће што су на вама!“
„То јесте“, учини млади господин и пребледе.
„Дакле, колико пари имате на себи?“
„Два туцета.“
„И ниједне више?“
„И онај један пар природних гаћа.“
„Каквих природних гаћа?“
„Па… оних мојих, старих…?“
„А тако? Па што ће на вама толике гаће. Знате ли ви да ћете бити грдно кажњени?“
„Али, молим вас лепо, ја морам имати толико гаћа на себи.“
„Зашто?“
„Па ја сам трансформатор а ла Фреголи.“
„Мило ми је“, рече г. Милутин, „врло ми је мило што смо се познали. Јуче сам баш имао част да познам једног трансформатора са два пара одела. Пре неки дан сам опет познао једног трансформатора са зимским капутом и биберном бундом одозго. У опште у последње је време велика навала трансформатора на Србију. Изволте ви дакле у канцеларију г. Управникову. Изволте!“