Ја не читам Званичне Новине. Читам их тако само у приликама кад изађе указ о моме отпуштању и то само зато да сазнам од којега ми дана престаје тећи плата. Или, ако их где кад и дохватим а ја читам огласе.
Немојте ви мислити да су најкомичнији огласи Живка Травара и Талви и Мандиловића, не; има у званичним новинама и комичнијих и жалоснијих ако хоћете.
Узмите само у руке број 216 од 26. септембра па загледајте његову последњу страну. Пођите редом од огласа до огласа, не морате их нарочито тражити; метнете прст на који хоћете.
У огласу бр. 5793, Љубица, рођена Станковић, из Врање „раздвојено живећа“ жена Стојиљка А. Костића, вели овоме да му неће доћи јер је то већ четврти пут како одбегава од њега.
У огласу бр. 5925, Сима Лазовић тежак из Жуња одриче се својих синова Радомира и Велимира и то даје на знање „земаљским властима“.
У огласу бр. 5814, Радојка жена Матеје Лазића дућанџије из Азање јавља на основу трговачког закона, да је Матеји дала на зајам 500 динара.
У огласу бр. 6126, Василије Милошевић из Малог Извора, жали се свету да његова жена Марица која је остала у целости т. ј. са којим је брак остао у целости, неће ипак да му се врати „на продужење брачног живота“ него живи за свој рачун „незнано где“.
У огласу бр. 5476, Милан Савић кафеџија из Горњег Милановца вели да га је жена Милка, и по други пут „безузрочно вероломно напустила“.
У огласу бр. 5798, Констадинка жена Проке Станковића из Власотинца обезбеђује свој мираз који су јој муж и његов отац „утрошили у кући“ а њој вели, ништа нису дали.
У огласу бр. 6289, јавља један београдски трговац и његова жена, да су сина исплатили.
У огласу бр. 5507, Стојиљко А. Костић трговац из Владичиног Хана одговара својој жени Љубици, која га је онако поздравила у огласу бр. 5798. Оба огласа су на истој страни новина и управо визави један другоме. У томе огласу Стојиљко вели да га је његова Љубица и напустила и покрала.
У огласу бр. 5793, Љубомир Новаковић финансијски стражар 7. класе царинарнице Шепачке аде, вели да га је жена Милова напустила „својевољно“ отишла од њега, пошто је то исто и три пут раније чинила.
У огласу бр. 5754, Тома К. Тодоровић тежак из Купиновца среза ресавског вели такође да му је жена Милена одбегла и однела ствари са собом: па је позива „да се врати на продужење брачног живота са свима однетим стварима“.
У огласу бр. 5925, Чедомир Стојановић с. р. из Ракора ср. колубарског окр. ваљевског одриче се свих дугова и других лакомислених поступака свога оца Јакова Стојановића из Ракора.
У огласу бр. 5925, Танасије Павловић бакалин из Пожаревца вели да је чуо да неки клеветници износе о његовој жени разне неистине, па он сад преко новина јавља свету да је он са својом женом потпуно задовољан.
У огласу бр. 6071, Панта Николић тежак из Гроцке одриче се свога сина Милутина, и вели за њега да је и отаџбину издао као војник сталног кадра.
У огласу бр. 5881, Станоје М. Радосављевић столар из Тропоње ср. Ресавског вели да му је жена без његовог знања и без одобрења одбегла од њега. Он за њу вели да се и одала неморалном животу, па је он гледао да је поправи, али она никако неће да се поправи.
У огласу бр. 5881, Мојсије Милошевић месар из Свилајнца, одриче се свих својих потписа и дугова, пошто је, вели, постао пунолетан.
У огласу бр. 6071, Милица жена Новице Лучића зидара из Горњег Милановца „живећа у Крагујевцу у улици Ненадовића бр. 22“ вели да је муж још пре десет година напустио, а њој сад пало на памет да га зове на продужење брачнога живота.
У огласу бр. 6010, Димитрије Н. Станојевић земљоделац из села Медвеђе ср. деспотовачког окр. моравског, вели да му се жена „виђа по варошима скитајући се“ те је позива на продужење брачног живота.
У огласу бр. 6888, Петрија Илије Адамовића из Старчева, окр. пожаревачког, јавља свету „на основу законских прописа“, да је брат Живко од „дужег времена постао суманут“.
Ето сви ти огласи излазили су у једном једином броју, на једној јединој страни Српских Новина. Ја их нисам измишљао, цитирао сам из тачно и истинито.
Замислите ви каква је то ужасна слика, муж јури жену, жена мужа, грде се и псују, оптужују, син се одриче оца, отац сина, сестра проглашава брата за луда, отац оптужује сина да је издајник, син оца да је развратник, и сва та ђурунтија, сва та прљава јурија, штампа се, износи се преко новина.
Ама ко је то научио свет да су новине зато, и ко је прописао те законе који захтевају да се све те прљавштине морају преко званичних новина објављивати.
Ако тако почнемо ове наше приватне односе да расправљамо преко новина, лепи ћемо изгледати. У осталом, ја ћу прекосутра изнети како би то изгледало.