Пре неки дан ме зовну г. Којић шеф царинарнице на железничкој станици да ми повери нарочиту службу.
„Ви нисте“, вели, „противник дијурна?“
„Нисам, шта више према дијурнама осећам извесну слабост као да сам општински одборник.“
„Дакле, имао бих за вас једно место скопчано с дијурнама.“
„Молим за та места скопчана с дијурнама ја врло волим да се скопчам.“
„Али ћете имати и извесних дужности.“
„Молим.“
„Видите, у последње време врло много шверцује свет. Тиме се нарочито даме одликују. Потрпају под сукње све и сва, тако да није редак случај да по која дама под сукњама има читаву трговину.“
„Тако?“
„Да“, настави шеф, „па би ми хтели томе да станемо на пут“.
„Па станите.“
„Ту сте нам и ви потребни.“
„Како ја?“
„Да будете прегледачица.“
„Каква прегледачица?“
„Па то, да вам поверимо преглед женскиња.“
„Ију! Од куд баш ја?“
„Одмах ћу вам казати: прво и прво према вама су жене поверљивије а друго, свака ће од њих знати да ћете одмах писати о њеној бруки, ако је ухватите у шверцовању, те ће се на тај начин сузбити шверцовање.“
„Лепо, примам се да сузбијем шверцовање, а како ћу ја тај посао радити?“
„Врло просто. Видите ову собицу овде?“
„Видим.“
„Е чим вам женска изгледа сумњива а ви је лепо уведите у ову собицу и закључајте се.“
„Ију, шта ви то говорите? Баш сте ви безобразни.“
„Ама нисте ме разумели. Не мислим ја онако у опште сумњива женска, него ако посумњате да што год шверцује.“
„А тако? А молим вас и ово да ме упутите: где женске најрадије крију предмете које шверцују?“
„У најчешће случајева под сукњама.“
„А шта најрадије шверцују?“
„Свашта, али видећете тек по неку, прелази из Земуна на пример, угледна госпа, неби човек смео ништа да посумња а кад њој мачка под сукњама.“
„Мачка?“
„Па да, она што се носи око врата.“
„А тако.“
„Или друга, са свим лепо обучена, изгледа вам госпа каквог вишег чиновника кад, завирите под сукње а тамо читава салама.“
„Ију!“
„Јесте богами. Пре неки дан смо једној нашли читаво дете.“
„Но, та то је сасвим природно.“
„Ама није. Није обично дете, него лутка; лутка, господине.“
„А тако.“
„А по некој, не можете чисто веровати, читав магацин под сукњама. Читаво стовариште свега и свачега.“
„То није могуће.“
„По нека има под сукњама накит; друга опет преноси алат, трећа… Та већ што да ређам, за неколико дана на овој дужности, видећете и сами триста чуда под сукњама београдских госпођа.“
„Баш вам хвала што сте ми ту дужност поверили.“
После овог разговора одмах сам се примио и посла, радознао да што пре видим тих триста чуда.