Месец: октобар 1906.

Ја знам да ви сви сад мислите да ћу ја опет писати о оном попу. Ви знате већ о коме попу, оном што је постао официр. Не, не мислим о њему писати. Та нећу ваљда вечито писати само о таштама и поповима. Ето, никад до данас нисам ни речи написао о београдској општини, као и…

У последње време мало мало па Теразијама прохуји поворка кола окићених цвећем и зеленилом. У њима видите девера и коње с пешкирима, па у другим колима кум, у трећима стари сват и у последњим таст и ташта. А између тих трећих кола и оних последњих у којима су таст и ташта још пуно пуно кола…

Читам баш нешто од јутрос у позоришном листу. Игра се „Заједнички живот“ и веле да је то нека особито занимљива шала. Којешта, а код нас је заједнички живот баш највећа збиља, из тога би се могла само најозбиљнија драма израдити, јер ја замишљам под заједничким животом то на пример, кад муж и жена живе са…

И ова наша полиција, што уме који пут да буде обешењак да се човек просто искида од смеја. Не мислим ја на оне духовите полицијске вицеве, кад на пример упадне жандар човеку у кућу и одвуче га у кварт и тамо му саопшти да је погрешно он дозван. Не мислим ја ни на онај вечити…

Има један мањи део људи који живи од наше среће и има један већи део људи који живи од наше несреће. Дабоме да се и ови други као и они први жале на „рђаве прилике“, на застој рада, само што не рашире руке и што нам не кажу: „Не иде, не иде посао, нема довољно…

Муку ја мучим са женама. Ко није те муке мучио не може ни знати како ми је. Па ипак ја то трпим, шта ћу кад морам. Ви не можете ни веровати колико ја само писама добијам дневно. „Драги Бен-Акиба, метните то и то у новине“, или „Слатки Бен-Акиба, напишите реч-две о тој и тој“, или…