У последње време мало мало па Теразијама прохуји поворка кола окићених цвећем и зеленилом. У њима видите девера и коње с пешкирима, па у другим колима кум, у трећима стари сват и у последњим таст и ташта. А између тих трећих кола и оних последњих у којима су таст и ташта још пуно пуно кола господе са цилиндрима свију фазона, дама са хаљинама свију боја.
Пре неки дан баш зауставио сам се на Теразијама и посматрао сам такву једну свадбу. Пролазио је фијакер за фијакером крај мене а мени се све чинило да сам сваког оног разумео, да ми је сваки фијакер сам казао тежње, жеље и побуде оних које је возио.
Разуме се прва три фијакера младожењини, кумов и старосватов нису имала шта рећи, а остали су се овако за њима ређали:
Фијакер бр. 46: Ми смо најближа фамилија младина. И ми имамо кћер за удају, ево ово што седи на доњем сицу и младожења би много боље учинио да је нашу Мицу узео. Наша Мица је сасвим друкче васпитана и лепша је и ми се просто чудимо где су му биле очи. Али све једно имаће кад да се покаје.
Фијакер бр. 172: Ја сам проводаџика. Мој муж, онај што седи с моје леве стране, није се у то ништа мешао. У опште мој муж је једна шамшула, он се никад не меша у моја посла. Видите ову хаљину на мени, то је од прошлог проводаџилука а и сад ћу добити нову. Имала сам богами муке док сам ову ствар свршила, јер су многи кварили. Видите ли само како сам весела и расположена. Ма само кад сам догурала ствар до олтара, а после шта ме се тиче шта ће и како ће бити.
Фијакер бр. 97: Ми смо позвани и на ручак и да није било то и на ручак богами се неби лако решили да бацимо дванаест динара на кола. Овако смо израчунали: шест динара би нас коштао ручак код куће и онда свега нас шест динара кошта то што ћемо извести дете. А свадба је, па ко зна може се и нашем детету наћи прилика, ко ће као Бог.
Фијакер бр. 124: Нас двојица смо потписници на меници младожењиној. Дигао је новац да направи одело за данас а и да подмири свадбене трошкове. Ко зна како ћемо с тим проћи, па бар да се проведемо данас, да нам не буде после жао.
Фијакер бр. 108: Може се и љутити фијакериста што смо нас петеро сели, али смо морали бар три најстарије кћери повести, оне две млађе могу доћи и пешке после подне на игранку. Нисмо ми криви што нас је Бог обдарио децом за два пуна фијакера. Па бар да хоће овако при свакој свадби по једна да одујми али, тешко, тешко иде, није то товар само за фијакеристу, товар је то и за нас и још како велики.
Фијакер бр. 72: Ми не би ни ишли на свадбу. Куд би нам било до тога да на овако оскудном времену бацимо четрнаест динара за кола. Али је госпођа Стана удесила са једним поручником да се данас састане са нашом Сојком, па више њу водимо ако му се допадне, госпа Стана каже, он неће много размишљати него ће још сутра свршавати ствар. Зато смо јој купили и нов шешир и рукавице. Кошта нас ова свадба као ђавола кајгана али морамо, госпа Стана нам казала да никако ову прилику не пропустимо.
Фијакер бр. 38: Вала баш се кајем што сам и пошао. Просто ћу бацити четрнаест динара. Него ова моја луда Јуца, ова моја жена што ми седи с десне стране, окупила: ајде, па ајде. А жао ми толиких пара. Могао сам за те паре направити туршију и дати мој иберцигер да му се метне нова јака. Овако банбадава бачене паре.
Фијакер бр. 122: Ох, Господе, Боже, сад и овај трошак морам да поднесем. Бар да сам нашао још ког за кола те да заједно поднесемо трошак, овако сам самцит у колима и сам самцит платићу дванаест динара. А нисам могао да не дођем, нити ћу где год данас моћи са свадбе, да не испустим младожењу. Обећао ми је и заклео се да ће ми на сам дан свадбе платити оних пет стотина двадесет динара дуга, па се од јутрос прави луд. Не мисли, ваљда, пред олтаром да ми плати дуг или ваљда за време шареног ора. Све једно, кад било да било, ја нећу мицати. А позван сам и на ручак па ако ми до ручка не плати, ја ћу држати здравицу само да му паднем у очи.
Фијакер бр. 83: Ми смо таст и ташта. Као што видите ми смо расположени данас, ето нам се светли лице, весели смо. После свадбе већ видићемо, видићемо и чуће се. Ја, његов таст, не могу да му дам у руке обећану суму, куд бих му дао у руке кад погледај, цела свадба сами кредитори. Ово нешто мало наше фамилије што има и што даје углед свадби, а с његове стране већ сами кредитори. А што се тиче моје жене, ове што седи с десне стране, она ће морати да му пребаци за његов начин живота. Неће разуме се одмах, то не мора бити баш први дан по свадби, али ће морати да га усаветује да се окане, да га упути друкче од сад живи. Дотераћемо ми то већ све у ред. А данас нека нам је срећно весеље.