И ова наша полиција, што уме који пут да буде обешењак да се човек просто искида од смеја. Не мислим ја на оне духовите полицијске вицеве, кад на пример упадне жандар човеку у кућу и одвуче га у кварт и тамо му саопшти да је погрешно он дозван. Не мислим ја ни на онај вечити а оштроумни полицијски виц по коме „полиција живо трага“. Не мислим ни на пуно других вицева и доскочица којима нас полиција сваки час изненађује и сваки час даје прилике нама грађанима да се искидамо од смеја. Колико сам само пута ја узвикнуо:
„Е, баш нека је просто овој држави порез што јој плаћам; јефтиније ме кошта но ма каква улазница а баш се жив искидам од смеја!“
Дакле не жалим а не могу ни жалити за толике шале којима нас држава и њени органи, за тако јефтину улазницу као што је порез, служе. Ето молим вас, само читајте рапорт кварта врачарског од прекјуче, тај рапорт јавља да је на капији кафане „Црне мачке“ нађена једна официрска мамуза. Ви већ сви осећате како је кварт врачарски ту у лепој фигури хтео да каже, да је преко те капије прескочио официр.
Сад, кад би кварт врачарски цео тај догађај описао мало опширније а све тако у литерарним фигурама, онда би тај извештај извесно гласио овако:
Још он неколико дана на овамо, полиција је приметила да је једна мамуза непрестано предвече шетала оном улицом где се налази кафана „Црна мачка“. Полицији је нарочито пало у очи, да је увек, приликом шетње те мамузе, пред вратима кафане „Црна мачка“ стајала једна варјача.
Четвртог ов. мес. мамуза је нарочито много, чешће но осталих дана, шетала дотичном улицом, тако да је то пало у очи једноме бичу који је висио на вратима суседне бакалнице.
За време те шетње варјача је непрестано извиривала иза врата.
Кад је први сумрак пао, мамуза и варјача, водили су иза врата дуг и поверљив разговор. Из тога разговора могле су се чути само ове речи:
МАМУЗА: Ама ја не могу, не могу да живим без тебе.
ВАРЈАЧА: Забога, ал’ кад вам кажем да сам удата.
МАМУЗА: Боже мој, као да је то нека сметња. То што сте удати, то може бити само једна олакшавајућа околност.
ВАРЈАЧА: Да, али мој муж оклагија је ужасно неотесан човек. Он је тако груб.
МАМУЗА: То верујем, али он не мора ништа знати.
ВАРЈАЧА: Па добро, али вас молим пазите само да вас не опази мој комшија бич. Он је врло добар пријатељ са мојим мужем, а ужасно је пакостан, па ако вас опази, може свашта бити.
МАМУЗА: Гледаћу да не примети. А кад?
ВАРЈАЧА: Шта?
МАМУЗА: Кад се можемо састати?
ВАРЈАЧА: Сутра, сутра на ноћ.
И мамуза уздахну, и звркну од среће и задовољства па пође а бич, на вратима комшијске бакалнице, који је све то чуо и видео, уви свој змијски реп од пакости.
Сутра дан ујутру приметило се да се бич и оклагија нешто поверљиво разговарају. Из тога разговора само су ови детаљи познати:
ОКЛАГИЈА: Е, брате мој и пријатељу мој, видиш ја сам се доселио из прека, као сваки Србин и, тако рећи добар родољуб, да живим овде међ својом браћом. Па је л’ то лепо, да ми браћа моја рођена тако раде. И да је то неки туђин, па и да не марим, али брате мој рођени брат да ми преотме жену.
БИЧ: Е па немој тако, не преотимамо ти ми сви. Видиш и ја сам одавде родом, родом сам знаш из Ваљева, па ево ја ти не преотимам, него ја хоћу да ти помогнем и с тобом заједно што но кажу да погинем, а да ти сачувам жену.
ОКЛАГИЈА: Хвала ти као брату рођеном. Ал’ што ме је жао и што никад прежалити нећу, то је то: зашто српска војска да ми дира жену. Та војска, знате, то је наша узданица и место да мени она тако рећи, чува жену од непријатеља, а она да ми је отима. Ех, та то је жалост да не може бити већа. А теби хвала, пријатељу, што ћеш ми се наћи. Дакле ноћас заједно ћемо бити на стражи.
БИЧ: Заједно.
После таквог договора и завере десио се онај страховити догађај, по којему полиција још није могла сазнати све детаље, али јој је познато само то, да варјача са пребијеном дршком ено и сад лежи у кухињи, да мамуза ено и сад виси на плоту а да оклагија и бич, мало изгребани, од јуче непрестано пију „брудершафт“.
*
Ето, кад би кварт врачарски цео догађај хтео фигурално да опише, извесно би тај извештај тако гласио.
Бога ми, толико пута ми је падало на памет да и сам тражим за члана кварта, само да бих састављао те извештаје.