ПРЕДСЕДНИЦА: (Зазвони у звонце.) Поштоване госпође. Вама је познато да је наша вредна чланица и сарадница „Домаћице“ госпођа Мица Стојшићка прошле седмице пријавила један свој нов рад за „Домаћицу“. Стављајући питање тога рада на дневни ред, ја вас молим да пажљиво саслушате госпођу па тек за тим да дате своје мишљење о самоме раду. Умољавам госпођу Мицу да изволи прочитати нам тај свој рад.
ГОСПОЂА МИЦА: (Ласкаво се клања на све стране и вади из торбице рукопис, шнуфтиклу и мигрененштифт.) Ви знате, госпође, да ја по слабим својим силама потпомажем колико могу својим радовима наш лист „Домаћицу“ а тиме посредно и ону велику и узвишену идеју, којој служи и „Домаћица“ као орган друштва тако племенита и хуманог задатка, каквога је „Женско Друштво“.
ГОСПОЂА ПЕРСА: (Гурнувши лактом госпа Анку која седи до ње шапће јој на уво.) Овај говор јој је саставио њен муж Арса. Мисли нама ће подвалити.
ПРЕДСЕДНИЦА: (Звони.) Молим да нико не прекида говорницу.
ГОСПОЂА МИЦА: (Пошто се прибере мало, отвара рукопис на столу и почне читање.) „Лицен-торта. Треба спремити пола киле путера, за тим пола киле шећера, пола киле брашна и пола јаја. Уз то добро абтрајбовати са шећером па додати жуманце, за тим брашно и напослетку шне од јаја. Модлу треба намазати и добо посути брашном па топло сећи“. (Пошто је свршила читање.) Ето госпође, то је мој рад за идући број „Домаћице“ и ја бих молила да се прими.
ПРЕДСЕДНИЦА: Госпође, ја сам зато да се рад једногласно прими и да се унесе у записник благодарност госпођи Стојшићки која се тако својски брине за лист. Довољно је да вам напоменем да је госпођа прва у „Домаћици“ написала како се праве „Кранцле“ и слане „Салц-штангле“ и од тога доба ево све до данас, не испушта перо из руку.
ВИШЕ ГЛАСОВА: Тако је. Тако је.
ГОСПОЂА ЖИВАНОВИЋКА: Молим лепо за реч.
ПРЕДСЕДНИЦА: Госпођа Живановићка има реч.
ГОСПОЂА ЖИВАНОВИЋКА: Ја нећу госпође да се хвалим али ви све знате да сам ја још пре неколико година писала о томе како се праве Путер-кифле и да од тада такође нисам престала да радим. Ја ћу и даље радити несебично не тражећи да ми се унесе благодарност у записник. Дакле не говорим то из пакости, али хоћу само да приметим да је „Линцен-торта“ једна од најобичнијих торта коју свака куварица, која се плаћа бар тридесет динара месечно, зна да направи. Госпођа је дакле, ради угледа самога листа, требала да нам напише о каквој другој, ређој торти како се справља. Зашто нам на пример није описала како се прави „Мока-торта“. Ја сам је прекјуче јела код госпође Петровићке и молила сам за рецепт али, то вам могу свима рећи да је то једна особита торта а нарочито фил који се прави, колико сам приметила од жуманца, шећера и кафе. То сам само имала да кажем.
ГОСПОЂА СТОЈШИЋКА: Молим за реч, ради личног обавештења.
ПРЕДСЕДНИЦА: Ја молим госпођу Стојшићку да се утиша. Мислим да је најбоље да најпре свршимо начелну дебату па после ћемо већ и онако морати прећи на лична обавештења, као што то од вајкада постоји обичај на нашим седницама. Госпођа Томићка има реч.
ГОСПОЂА ТОМИЋКА: Ја се потпуно слажем са госпођом председницом и зато сам да се овај рад штампа још у идућем броју „Домаћице“. Имала бих само нешто да приметим. Кад год сам правила линцен-торту а мени не испадне за руком. Увек је покварим па је после употребим као гарнирунг око римфлајша, а то зато што мој муж никад не једе гарнирунге, или направим од ње шмарл. То је сигурно због тога што не знам тачно колико треба жуманца додати, па видим да је и госпођа у томе погрешила, није написала колико треба жуманца. Била би дакле зато да се госпођи рукопис врати да га у том погледу допусти па онда да се штампа.
ВИШЕ ГЛАСОВА: Тако је. Тако је!
ПРЕДСЕДНИЦА: (Звони.) Госпођа Јулка Савићка јавила се за реч.
ГОСПОЂА САВИЋКА: Госпође, и ја сам уз мишљење већине, да се рад штампа. Замолила бих само госпођу списатељку да извесне измене у речима учини. Ја бих например желела да се реч „абтрајбовати“ замени српском речи, тако исто ако је могуће и реч „модла“. Ви знате, госпође, да се наш лист „Домаћица“ растура у најудаљеније крајеве раскомаданога Српства. То му је у осталом и задатак као органу једнога хуманога а у исто време и патриотскога друштва. Ви можете дакле сами замислити, како то може немило дирнути једнога брата Маћедонца и сестру Маћедонку или једнога брата Херцеговца или сестру Херцеговку, кад прочитају реч „абтрајбовати“. Претпоставите случај да једна сестра српкиња из ма ког дела раздробљенога Српства, жели да прави Линцен-торту“. Она се овим рецептом не би могла да послужи јер не би разумела реч „абтрајбовати“. Ето зато са тога патриотског гледишта, да се учине ове исправке.
ВИШЕ ГЛАСОВА: Тако је. Тако је! (Пљескање са свију страна.)
ПРЕДСЕДНИЦА: Усваја ли госпођа Стојшићка ову примедбу?
ГОСПОЂА СТОЈШИЋКА: Усвајам што се тиче речи „абтрајбовати“, а што се тиче „модле“ остајем при своме, јер тек не желите модлу да назовем ђувече.
ВИШЕ ГЛАСОВА: Тако је.
ПРЕДСЕДНИЦА: А усваја ли госпођа Стојшићка примедбу која се односи на жуманце.
ГОСПОЂА СТОЈШИЋКА: Усвајам да и код жуманца учиним допуну.
ПРЕДСЕДНИЦА: Госпође, стављам дакле на гласање. Ко је за то да се овај рад прими за „Домаћицу“ нека устане а ко је против нека седи. (пребројава па затим.) са једанаест против три гласа, рад је примљен. Тиме је данашња седница завршена.
*
После завршене седнице опазио сам их, отишле су све код колачара. И то већина је отишла код Пантелића а мањина код Димића. Већина је наручила и јела „Линцен-торту“ а мањина „Мока-торту“.
Ја сам баш шетао Теразијама и видео сам и једне и друге.