Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Због света

Нема никога међ вама који није по где што учинио због света.

„По мени ако је — вајка се многи „ја бих сасвим могао бити и без тога, али морам због света.

Због света човек купи, због света прода, због света се жени, због света се и разведе са женом и све скоро бива због света.

„Слушај, Милане“, вели госпа Тинка своме мужу, „ми морамо узети већи квартир. Стегни се на другој страни, попиј пиво два мање, можеш и цигару две мање пушити, али ми морамо узети већи квартир. Није мени због мене, по мени бих ја могла седети и у ћумезу, све ми је једно, али због света. Морамо узети већи квартир због света“.

„Слушај, Јоцо“, вели своме мужу госпа Перса, „ти знаш да ја умем да кувам, а није ми ни тешко, ако је по мени. Али ми морамо узети куварицу због света. Шта ће рећи забога ако ја сваки дан загрнем рукаве. У осталом, за мене неће ништа рђаво рећи, могу ме само сажаљевати, али о теби ће рећи свашта. Морамо, ако ни због чега другог а оно због света узети куварицу“.

„Слушај, Перо“, рећи ће госпа Јулка своме мужу, „ако је по мени, ти знаш да је не волим кафану. По мени, богами, могу се кафане ако хоћеш и затворити сасвим. Али ти идеш свако после вечере сам у кафану, па мораш оном свету изгледати као бећар. Изведи ме кој пут због света, нека свет види један пут да си и ти жењен“.

„Слушај, Тошо“, вели госпа Милица своме мужу. „Ова хаљина на мени могла би још нешто мало потрајати, не кажем да не би могла. И ако је по мени, ја бих је још носила, али због света ми је. Мораћеш ми правити нову хаљину“.

„Слушај, Ацо“, вели госпа Стана своме мужу, „ја ћу морати да одредим један дан као свој жур-фикс. Није ми до тога, и ако је по мени ја бих најволела да се завучем у моју кућу па да гледам своја посла и своју дечицу. Али ћу морати због света. Знаш како је, човек не може живети по својој вољи, мора се управљати по свету“.

„Слушај, Панто“, вели госпа Анка своме мужу, „откини с друге стране па узми вечерас ложу у позоришту. Није ми због мене, ти знаш да мене не распиње баш много да гледам позориште. Али ми је због света; шта ће рећи забога свет, кад се овако забијемо у кућу па се нигде живи не јављамо“.

„Слушај, Мито“, вели госпа Савка своме мужу, „ако је по мени, ти знаш да ја не гледам много на своје здравље. Пристајем ако хоћеш и да се не лечим, кад сам се већ тако несрећна родила. Али ми је због света, шта ће рећи свет, ако ја ове године не одем у бању. Цео свет зна да ми је већ душа у носу, па ће сви рећи да си ти тиранин и грубијан, који хоћеш твоју жену да сахраниш. Увиђаш ваљда и сам да ја морам и ове године у бању“.

„Слушај, Жико“, вели госпођа Мара своме мужу, „ми морамо нашу Мицу удати, морамо дати г. Душану. Ја знам да се ти томе противан, и ја сам ако хоћеш, али морамо због света. Цео свет већ зна да се они воле па сад шта ћемо, морамо због света учинити то“.

„Слушај, Драгутине“, вели госпођа Лепосава своме мужу, „већ цео свет зна како ти са мном гадно поступаш, како не водиш ни у чему рачуна, како си дигао руке од куће и како ти ја нисам једина жена. Ако је по мени, најзад и да трпим, кад ми је таква несрећна судбина али ја ово више не могу да трпим већ и због света. Ја не могу остати код тебе, ја идем својој мајци“.

*

Ето тако то бива све због света. Чак и ја грешник, морао сам због света променити капу.