Пошто је и синоћ био приређен један банкет, те се ја морам претходно оградити. Али бих молио да се то не разуме рђаво: не ограђујем се ја од синоћњег банкета. Боже сачувај, јер ја сам га чак и посетио, него је овде реч о банкетима у опште.
Већ годинама ја посећујем банкете, налазећи да је и то такође једна врста забава и годинама се већ мучим да дам тачну дефиницију о томе: шта је то банкет? па никако не могу.
Описно, још би човек и могао казати шта је али дефиницију не може никако поставити.
А ево од прилике описно да покушам одредити:
Ви дођете кући и затечете једно писмо. Приређивачки одбор вас умољава да присуствујете том и том банкету у част тога и тога или те и те идеје. Одмах наредите жени да извади црно одело и да га проветри мало, да избије нафталин из њега. Одете за тим у чаршију и купите чист крагн (и то нумеру коју и обично носите, пошто није претпоставити да ћете се на банкету толико најести да би вам требао комотнији крагн) претпостављајући да вам је бела машна чиста. Наредите још жени да купи за дваес пара бензина, те да са црног капута и прслука извади флеке које су на њему остале од прошлога банкета, и дођете предвече кући те се обучете. Разуме се, пре но што се потпуно обучете, ви мало и повечерате, т. ј. ако имате искуства и ако сте често као ја посећивали банкете. За тим се кренете и стигнете у огромну декорисану салу, коју су прекрили столови. Ту вас врло љубазно и срдачно дочека одборник из приређивачког одбора, коме на грудима виси одборничка кокарда а на брковима сјакти зејтин од ајвара као јела које се редовно уписује у јеловник ових банкета, али који обично приређивачки одбор поједе за време док размешта карте по тањирима. Тај вас љубазни одборник упути, показујући руком по столовима, да потражите своје место, и ви се сад упустите у бескрајну експедицију обилазећи све столове унаоколо и забадајући у сваки тањир нос, не би ли прочитали своје име. Кад најзад на једвите јаде нађете своје место, ви седнете, и разуме се одмах прегледате ко је у вашој околини, као и шта од десерта лежи на столу. Разуме се, не пропуштате да наручите јеловник у коме обично, једва ако сретнете једно познато јело.
За тим већ засвира музика, улази председник банкета, одборници се растрче, келнери се узмувају, столице се обарају, падају под сто виљушке и ножеви, ви се представљате овом лево, па оном десно па оном преко пута и најзад седнете.
Разуме се, од момента кад седнете, па до момента кад ћете бити послужени, прође читава вечност. За то време препоручио бих вам да штрпкате лебац или да правите куглице од леба и да их измеђ два прста ваљате. Можете и проговорити с оним с леве стране, рецимо о томе како ће због велике посете банкета извесно бити у сали топло а ономе с десне стране можете на пример рећи како вам се чини да ће банкет бити и бројно лепо посећен и имати свога значаја по угледу особа које ће на њему присуствовати.
За тим ћете почети јести. Прво супу која је ладна, место које ја увек поручим чашу пива, јер пиво је ипак нешто мало боље расхлађено од супе. За тим ће доћи друго јело, које обично носи неко француско име али које немојте јести и поред свих симпатија за ту лепу земљу. За тим ће доћи четврто јело, које ће те окусити колико да вас прође глад и колико да би престали штрпкати лебац. Пето јело је печење. На њега сте ради да обратите сву пажњу али — таман се келнер са дугачким тањиром приближи, има још свега тројицу да послужи па ће стићи до вас — а председник се диже и почне здравицу.
Можете мислити како вам је. Погледате оног преко пута а њему у тањиру диван батак, погледате четвртог од себе а њему у тањиру два крилца и плећка а — председникова здравица дугачка, ужасно дугачка. Почео од досељења Срба на Балканско Полуострво. Кад је стигао до значаја Немањиног а ви кришом стрпате залогај леба у уста; он говори даље и све даље и једва стиже до „најсветије епохе српске“. Ви се већ врпољите, и стрпате два залогаја леба у уста; он прелази на нашу „историјску трагедију“ а ви погледате у батак, погледате у крилца, погледате у плећку и пође вам вода на уста као маломе детету суза. Најзад, он говори и о робовању, а вама пође нешто тешко у грудима, не толико због патња и страдања наших праотаца, колико због наших сопствених патња и страдања и кад заврши громогласно своју здравицу ви одушевљено пожурите да загрлите, не говорника, него оног келнера што држи тањир са печењем.
И тако то и даље траје, јер сад тек настају здравице, али их ви бар сад мирно слушате, јер сте већ јели печења.
Тако се мени редовно дешавало на банкетима а дешавало ми се и много што шта друго. Па како сам у том погледу пун искуства, ја ћу за млађа поколења радо овде исписати шта се све човеку на банкету може десити и шта треба да избегава. Можда ће се неко и користити мојим искуством:
- Врло се ретко може избећи да се не испусти нож, виљушка или тако што. Треба избегавати нарочито да служите оног ко седи преко пута вас, јер ћете сигурно преврнути или пукет који је на столу, или торту или флашу с вином.
- Избегавајте да седнете до даме, јер је морате служити а у таком случају вам не фали да ћете јој просути на хаљину или компот или салату или бар сарму.
- Чувајте се добро да не кинете за време здравице, јер тада сви обрате пажњу на вас и ви морате поцрвенети и ознојити се.
- Гледајте пре прве здравице да једете што више. За време здравице правите се одушевљени али обратите пажњу на свој тањир, јер келнер често пута хоће да дигне тањир и ако ви још нисте појели.
- Вечерајте код куће, пре банкета. То вам топло препоручујем.
Један болесник жалио се лекару на изнемоглост. Лекар га свестрано прегледа и препоручи му што већу дијету.
„Немојте јести, што мање, што је могуће мање једите.“
„Али не могу да се уздржим, г. докторе“, вапије болесник, „морам да једем чим видим добра јела“.
„А ви знате како ћете се помоћи, па ћете извесно моћи уздржати се да не једете?“
„Како?“
„Посећујте банкете“. То би био савет лекаров и једни начин да свога болесника натера на гладовање.