Госпођа Маца — она моја госпођа Маца о којој сам вам већ писао — има пет свилених хаљина: једну црну, другу бордо, трећу грао, четврту браун и пету лила. Ви сте се одмах и сами сетили да је она све те хаљине добила као проводаџика. А кад сте се тога сетили неће вам бити нимало чудо што сам ја био радознао да сазнам историју тих хаљина. Разуме се не оне историје пре но што се добила хаљина за проводаџилук — већ оне од како се добила свилена хаљина па затим.
Сазнао сам тачно све историје, па зашто вам их не би испричао.
1. Црна свилена хаљина
Волели су се и то по причању госпођа Маце волели су се искрено. Нису смели то родитељима да кажу него у се поверили госпођа Маци. Госпођа Мацина је дакле прва задаћа била да то повери родитељима. Она је ту деликатну мисију врло вешто извршила, примила је на себе и даље преговоре и завршила их тиме, што су се они узели а она добила црну свилену хаљину.
Доцније се нису волели, али како су већ били венчани, то им је било тешко једно другом отворено да кажу, него су се поверили госпођа Маци. Госпођа Маца је најпре њему казала да га жена више не воли и он је тај удар примио врло равнодушно, за тим је и њој казала да је муж више не воли па је и она тај удар примила врло равнодушно. Госпођа Маца је за тим примила на себе и друге преговоре и завршила их тиме што су се они лепо и мирно развенчали.
Црна свилена хаљина се међутим још здраво добро држи, нити је избелела нити је ма и један шав попустио.
2. Бордо свилена хаљина
То је био један са свим бордо брак. Госпођа Маца је била врло незадовољна кад је добила ту хаљину, није јој се допала боја. Она је већ старија жена и њој би пре пристајала каква дункл-боја. Тако исто и госпођа Софија није била задовољна са својим младожењом, он је био у годинама човек а њој би пре пристао какав младић. Доцније су некако удесили живот те и сад врло срећно живе. Отуд ја и кажем да је то бордо-брак.
Међутим та се свилена хаљина госпа Маци најмање одржала и ако ју је најмање употребљавала. Избледела је, искосила се и попустили су шавови. Таква је то бордо-боја, она увек попушта.
3. Грао свилена хаљина
То је врло срећна хаљина, она ће за собом повући још две свилене хаљине и тада ће госпа Маца имати седам свилених хаљина проводаџијских. Ево њене историје:
Узели су се. Свадба је била врло лепа и коштала је много. Отац њен је поднео трошкове за свадбу а за тим је тај исти отац поднео и судске трошкове. И ти су трошкови били врло велики. Ни дан данас се незна зашто су се раздвојили али се по свему види да је то намерно, јер је он још првог дана по свадби казао њеном оцу:
„Ја вам још данас враћам девојку.“
„То јест, ви ми враћате жену“, рекао је увређени отац.
„То јест ви сте мени дали жену“, одговорио је бесно зет, и наставили су затим разговор тако све у три речи. Изгледа да су после због те три речи и отишли у конзисторију.
Пошто је од тога времена прошло доста времена, то се опет обрати госпођи Маци.
„Први пут нисте били срећне руке али… дабоме… нисте ни ви знали. Од куд би молим вас то човек могао и сањати. Него сад да ме понова ожените, бићу вам веома благодаран. Хаљина вам не фали.“
Тако се исто и она обратила госпођи Маци:
„Први пут нисте били срећне руке. Јесте ли чули шта ми је изнео и вратио ме оцу одмах сутра дан по венчању. У осталом у свакој несрећи има и среће, можда је то и боље. Ја мислим да ћу се лакше удати као млада распуштеница но као девојка. Је л’ те? Ајде, потражите ми кога а хаљина вам не фали.“
И тако ће госпа Маца стећи још две хаљине а грао хаљина јој се још врло добро држи.
4. Браун свилена хаљина
Он је био удовац а она удовица. Њему 56. година а њој 32. На њега су навалили пријатељи његови да се ожени а на њу су навалили ти исти пријатељи да се уда за њега. Најзад су се пријатељи обратили и на госпа Мацу да сврши ствар и она је срећно и лепо свршила. Па од тих пријатеља добила је и хаљину. Тако су то били пажљиви и благодарни људи.
Та ће јој хаљина врло дуго трајати јер ако би се, не дај Боже, и распарала, пријатељи би платили да се оправи. Не даду они ни хаљини ни на браку да се што распара, тако су то пажљиви и благодарни људи.
5. Лила свилена хаљина
Били су срећни и задовољни али она сад удовица. Тако уврати се по који пут код госпа Маце па се јада:
„Дете, бога вам, покажите ми ону хаљину што смо вам је дали кад сам се испросила.“
А госпа Маца јој покаже:
„Ех, Боже мој“, уздише удовица, „кад год видим ту лила хаљину а мени чисто цео свет дође лила.“
„Како забога?“ пита је тронуто госпа Маца.
„Тако, у мојој тузи цео свет ми дође лила. Али ваљда ће Бог погледати на сироту удовицу, па ће и мени једног дана изгледати свет црвен.“
„Е, па постарајте се, нађите кога а ја сам ту да свршим.“
„Није знате лако наћи, знате, какав је данас свет, пред вама се човек прави мед а овамо сам јед.“
„Па јесте“, вели госпа Маца, „али ви нисте више девојка, па промислите, немојте журити.“
„Па право кажете. Може човек знате и пробати. Девојка знате то не може а удовица може, онако… како да кажем… пробати човека разним питањима. Баш сам то и дошла да вам кажем. Има један.“
„Е?“ пита је госпа Маца. И после тога „е?“ — настаје шапутање а последица тога шапутања извесно ће опет бити нова свилена хаљина.