Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Књига за жалбе

У нашим бањама постоји једна врло лепа установа. То је књига за жалбе. У ту књигу сваки посетилац, било под потписом или без потписа, има права да запише какву хоће примедбу а бањска је управа дужна да прегледа свакога дана те жалбе, па ако нађе да је која од њих умесна, да по њој и поступи.

Као што видите то је врло лепо уређено и да није тога, мислите ви зар да би наше бање биле тако уређене? Но, баш ако и није том књигом постигнуто бог зна шта, једно јесте. Мање је сад у новинама дописа из бања. Ако је коме шта криво или му се не свиди, он изручи своју срџбу у ту књигу па бар поштеди себи време да пише допис који се ни иначе неће читати.

Е, видите, и ако нисам стигао да посетим ни једну од наших бања као што сам то читаоцима обећао, ја сам ипак стигао да покупим преписе свију жалби које су ове сезоне уписане у дотичне књиге. Било би много ако бих вам их све навео, навешћу само неколико:

*

„Обраћам пажњу бањској управи да кафеџија у великој кафани стално уноси у јеловник ђувеч, рибљу чорбу, мусаку и у опште такве ствари према којима човек не може да остане равнодушан. Како је у овој бањи већина болесника од стомака, који морају да одржавају строгу дијету, налазим да није лепо држати људе и навлачити их на зло, а у толико пре, што је позната ствар да кафеџијина жена прави особито добар и укусан ђувеч. — Димитар Петковић, пензионар.

*

„Налазим да би добро било установити у овој бањи да је официри могу само у цивилу посећивати. Није то што они мени што год сметају у униформи, него што сабљом дижу прашину по стазама а то је убитачно по здравље посетилаца. — Један посетилац.“

*

„Молим бањску управу да забрани музици да ма шта свира по наруџбини, јер напослетку није дужна публика да због једне госпође слуша једну исту песму. У противном, нека управа бањска укине или музику или ту госпођу. — Једна свакогодишња гошћа ове бање.“

*

„Врло би умесно било кад би се бањска управа постарала да из свога рејона разјури мачке. Оне толико маучу да не даду гостима ни мирно спавати али, што је још горе, оне тако неучтиво маучу, да је човеку немогуће ову бању са својом децом посећивати. — Отац једне породице.“

*

„Управа би неизоставно и најстрожије требала да забрани картање и да се нареди да се људима који су на картама што изгубили врати тај новац. То би било у интересу морала. — Један који ће се пешке вратити.

*

„Молио би бањску управу да опомене онога попа што је овде на лечењу да не иде у онаквом костиму на купање. Он увије главу пешкиром, натакне папуче на ноге и свуче се потпуно код куће па онда обуче само горњу мантију. Нека замисли бањска управа само случај да дуне ветар, за време док поп од куће своје не стигне до купатила. Ту би се десиле такве ствари које једној уређеној бањи ни мало не би приличиле. Шта би било са женама а шта са децом која би се у том моменту пред попом затекла. Томе би дакле на време требало стати на пут. — Један добар хришћанин, који иначе поштује тог попа кад је обучен.

*

„Налазим да бањска управа неће нимало погрешити ако обрати пажњу да поједине даме, које се радо цмакају (а има их ове сезоне и таквих) не чине то у купатилу где могу умастити цело купатило па да после буде опасно ићи по њему због клизавости. Нека се управа распита, па ће чути да понека носи собом и по десет разних флашица. Она мисли то ће јој помоћи да буде лепа. Нека она гледа да њен муж исплати онај дуг Управи Фондова, и нека не крије од света да већ има удату кћер и слободно нека се не маже.

Ова се примедба не тиче никог нарочито, него онако уопште.

Једна озбиљна дама.

*

„Предложио бих бањској управи да на појединим местима разреди шуму у парку. Ја не могу да разумем зашто је бањска управа удесила тако да око сваке клупе за седење буде најгушћа шума. Изгледа као да бањска управа иде само на руку којекаквим стварима. Услед тога је дошло до тога да се озбиљан и фамилијаран човек чисто женира да седне на такву једну клупу, да му се што год не пребаци. Дакле и за слободно дисање а и иначе боље је да је шума тако разређена, кад један од ревматизма болесник, немогући сам да шета, седне где год да се одмори, да може очима пратити своју фамилију, што му је као старешини породице врло потребно. — Један муж.

Имам ја још записа а молим да ми се пошљу у пропису и из оних бања из којих до сад нисам добио.