Дакле стигли су на Марс после дугог путовања. У депутацији су били један кмет и два одборника београдске општине.
Још чим су се приближили Марсу, тако ако су измакли од Венере, а са Марса разлеже се пуцњава прангија. Кад стали ногом на Марс дочекала их је тамо нарочита депутација подневши им со и хлеб. Том приликом је вођи депутације, један кмет са Марса, изговорио ове значајне речи:
„Цела планета Марс је необично тронута вашим доласком на исту. Нама је ваша пажња пријатна колико с тога што се нашим уређењем хоћете да користите за уређење српске престонице, толико, па још и више, што ће становништво наше планете имати прилике да види како изгледају одборници београдске општине!“
На ове се речи наша комисија осети потресена и ижљуби се са одборницима Марсовим. За тим почеше жандарми лактовима да мувају искупљени народ да би гостима направили пролаз. Наша комисија седе у фијакере и кроз густ облак прашине увезе се у планету.
Разуме се, најпре их одведу у општинску кућу и преставе их председнику општине, који им после првих разговора, саопшти ово о себи.
Знате, ја сам већ други пут председник Марса. Има нас четверо који се отимамо за ово место и то није да кажете да је то због улепшавања и унапређења Марса. Ако има услова за унапређење он ће се унапредити сам. То не треба знате силом радити, то треба оставити времену и време ће учинити своје. То што видите код нас рђаву калдрму, немојте мислити да ми не можемо имати бољу. Можемо, и то ће време собом донети. Нека вас не буни ни то што код нас видите неуређене пијаце, прашином покривене улице и друге ситнице. То су све ситне ствари које ће време само собом већ уредити. Ми председници међу тим више волимо „велике радове“. Код великих радова се знате закључују и велики зајмови а велики зајмови су увек бољи од малих зајмова. То је ваљда тако и у Београду?
„Тако је“, одговорише београдски одборници у један глас.
„Хоћете ли бити добри, господине председниче“, рећи ће један одборник општински, „да нам дате поједине податке о уређењу Марса?“
„О молим, с драге воље“, одговори председник љубазно, „ми председници општина врло радо дочекујемо разне депутације и радо им дајемо обавештења“.
„Шта ви дакле бројите у ‘велике радове’.“
„Па ево на пример канализацију. Има већ неколико година како се ми председници општина канализацијом бирамо и канализацијом силазимо са општинске столице.“
„Та није могуће?“ учини један одборник, бакалин код „Три кључа“, „а код нас опет куглицама“.
„Та и код нас је избор куглицама, али хоћу да кажем да нам канализација служи за агитацију. У том смо погледу дотле дотерали да је то већ постала и нарочита квалификација. Тако на пример ја сам изабран за председника као способан за канализацију и ја ћу је морати извршити. Обратите пажњу вашим астрономима, нека прате развијање канализације на Марсу па ће се уверити како ће то брзо код нас напредовати.“
„А је л’ те, молим вас?“ питаће даље радознали одборник, „хоћете ли ви за време рада на канализацији изабрати разне комисије“.
„Какве комисије?“
„Па тако. То је једна врло лепа установа код нас доле на земљи. Изберемо тако разне комисије.“
„А шта они раде?“ пита радознало председник.
„Па тако, обилазе радове, прегледају станове, прегледају пијаце, и тако, макар шта.“
„Ја не налазим да је то потребно за грађане.“
„За грађане. Па разуме се, за грађане то може и не бити потребно али за одборнике је потребно.“
„Како за одборнике?“
„Па тако знате, јер одборници у том случају вуку дијурне.“
„Тако?“ учини председник Марса и пљесну се рукама, „па то је дивна установа. То ми се особито допада. Ту ћу ствар да уведем и ја на Марсу. Видите молим вас, како човек док је жив има по нешто да научи. Ја вам врло благодарим што сте дошли на Марс, те ме обогатили једном идејом“.
Одмах после овог разговора, председник је сазвао седницу и објавио је одборницима предлог о дијурнама који је једногласно усвојен.
Одборници су Марсови за тим из благодарности приредили један банкет нашој комисији која није ништа на Марсу новог видела али је бар однела нешто ново тамо.
Тако кажу да је било.