Чекам само веш да ми се опере па ћу кренути на пут. Морам да обиђем две три бање и то засад: Аранђеловачку, Соко-Бању и Врањску-Бању.
Идем у инспекцију, али немојте мислити да ме шаље Министарство Унутрашњих Дела да прегледам бање. Боже сачувај, од куд би наш санитет и могао пасти на такву идеју да пошље некога у инспекцију за време сезоне те да директно од гостију чује о неугодностима и неуредностима бањским. Много је боље о потребама бањским саслушати концесионаре и кафеџије као што то обично чине изасланици нашега санитета.
Осим тога, ја неби могао бити изасланик санитета и по томе што нисам стручно лице. Ја се од свих болести разумем само о женским болестима. Управо, немојте ви то моје разумевање рђаво тумачити; не разумем се ја у ствари у женским болестима, већ више у женским слабостима.
И сад вас интересује, кад већ не идем као изасланик санитета, кад не идем ни као стручно лице, по каквој мисији дакле идем, и каква је то инспекција коју имам да извршим.
Одмах ћу вам то објаснити.
Већ су три недеље или кој дан више или кој дан мање како су жене отишле у бању. Свака од њих при поласку казала је мужу:
Да ми пишеш сваки дан. Макар и картицу али да ми пишеш и да ми о свакој ситници јавиш. Ја ћу теби писати двапут недељно, колико да те известим како ми иде са болешћу и како се патим. Писала би ти и чешће, али шта имам оданде да ти пишем. У бањи нема да кажеш неких новости па да ти имам шта писати, него само о мом здрављу.
Дакле, четвртом и недељом, добијали су мужеви писма а то су за три недеље шест писама. Садржина тих писама у главноме је оваква:
Прво писмо: Писано је на брзу руку са обећањем да ће идуће писмо бити опширније. Једва да се стигло, нађен стан и доктор одредио начин купања;
Друго писмо: Жалба на скупоћу у бањи и опис друштва бањског;
Треће писмо: Здравље напредује, кеса опада. Писмо се свршава са: „Богами не верујем да ћу моћи изаћи на крај са оволико новаца колико си ми дао“.
Четврто писмо: Здравље и даље напредује. Жали се на извесна оговарања и свршава: „Ово је, бога ми, да Бог сачува. Човек дође у бању да се одмори и уклони од света, па га и овде не остављају на миру. Хвала Богу ти си паметан и познајеш добро свет, па ћеш се само насмејати ако чујеш што год“.
Пето писмо: Бања врло добро чини. Доктор препоручио да останем још две недеље више. Писмо се завршава: „Једва сам чекала да дођем кући, бројала сам дане све на прсте, па сад морам да останем још две недеље. Али шта ћу, здравље је прече од свега“.
Шесто писмо: Новаца је нестало. Свет не престаје са оговарањем. Још две недеље морам остати. Писмо се завршава са: „Размисли сам, вреди ли сад да оставим лечење на половини, па да дођем у Београд пола здрава а пола болесна. Куд је већ толико отишло, прежали још ово, јер доктор каже, ако сад још две недеље останем овде, нећу морати до године опет долазити у бању. А то ти је много јефтиније, него да до године опет долазим“.
После овакве садржине писама, шта су могли мужеви него да се сложе и да изашљу једнога у инспекцију.
Избор пао на мене. Јуче ми је дошао један бели удовац то да саопшти:
„Ми смо вас изабрали да место нас одете и да обиђете жене.“
„Молим примам се врло радо и стараћу се да оправдам то високо поверење. Верујте, бићу тако савестан и испунићу све дужности тако, као да сте ви сами били тамо.“
„Како, као да смо ми сами били?“
„То јест… како да кажем… извршићу инспекцију тачно и марљиво, извршићу преглед…“
„Ама какав преглед?“ устури се бели удовац.
„Преглед ситуације.“
„Ох, тако…“ утиша се човек.
„Да, проценићу колико је код жена напредовало здравље.“
„Тако… тако…“
„Је ли баш неопходно потребно да се остане преко одређеног времена.“
„И онда она оговарања, знате она оговарања“, рећи ће тихо бели удовац.
„Да, замолићу госпође да ми кажу шта свет има против њих и саслушаћу њихове жалбе.“
„Не ако Бога знате. То није правилан пут.“
„Него?“
„Боље је саслушајте света женама немојте ништа ни говорити.“
„Лепо, учинићу и тако.“
И ето, после овога разговора, дао сам одмах да ми се спреми веш и већ се пакујем.
До виђења, драге моје читатељке у Аранђеловцу, Соко-Бањи и Врањској-Бањи.