Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Владин орган

Вама није непознато да кућа својим унутарњим животом и односима који у њој владају, у многоме личи на државу и односе у њој. Да не идем даље, него да узмем само партијске односе којих има тако исто у кући као и у држави и који могу бити тако исто заоштрени у кући као и у држави.

Зар непостоји у кући и већина (коју увек представља жена) и мањина (коју увек представља муж). Зар није увек у кући влада састављена из већине и онда, је ли чудо ако та влада, као и свака влада, мора имати и свој орган. Где је још било владе без органа који ће је бранити и у јавности и штитити од напада мањине.

Владин орган у кући, то се већ зна, то је обично ташта. И тај орган има тачно све оне рубрике које и сваки други добро уређен владин лист, да бих то доказао, ја ћу ићи редом по рубрикама.

  1. Уводни чланак. Ујутру, кад се зет облачи, улази обично ташта у собу и доноси кафу. Том приликом, онако као узгред, очита му једну буквицу или зато што је синоћ доцкан дошао кући или што је јуче по подне сам шетао Калимегданом или најзад даје му општа упуства како он према својој жени и њеној ћерки, која га толико воле и толико му је одана, требао да буде мало пажљивији. То је, дакле, уводни чланак. Одмах после уводног чланка као и у сваком добро уређеном листу, долази:
  2. Страна политика. То је већ на подне, кад муж дође кући па ручак још није готов, тада ташта прими на себе да га забавља страном политиком. Говори му о госпођи Живки која ће ове године опет без мужа у бању; о госпођи Јованки како је одбегла од мужа, о г. Сави како је то један грубијан који врло ружно поступа са својом женом и уопште у једном чланку од два шифа наврши цео политички преглед страних земаља.
  3. Дневне вести. То обично бива за време супе. Муж тек сркне прву кашику а владин орган почне да му чита дневне вести. — Јутрос је код тебе зете у канцеларији била једна дама. Неби било рђаво кад би ти то објаснио твојој жени. — Јутрос ти је жену цело пре подне болела глава и имала је као неке грчеве а ти је и не питаш како јој је. — Враћам се јутрос са пијаце па сретнем госпођу Софију, тек тако реч по реч, па ће ми рећи жена: „Ја богами не разумем тог твога зета. Виђам га по Калимегдану самог, у кафани самог, ја не знам кад он то изводи своју жену!“ То ми је жена онако узгред казала, ал готово да има право. И тако се ређају вест за вешћу и та је рубрика увек најбогатија као што и треба да буде код добро уређеног листа.
  4. Антр-филе. Нема га у сваком броју, већ кад се нешто важно деси. Зове се тако што га ташта обично прочита за ручком измеђ рамфлајша и филе-а који је на реду; зато се и зове антрфиле. То је међу тим нарочита таштина тактика. Ако би му казала пре ручка, дигао би се и отишао у кафану да руча, или би му казала после ручка, кад се он слатко најео, не би му ништа присело. Овако она антрфиле баци на тапет, кад је он пола ручао, да се дигне са стола, али да нема разлога отићи у кафану. У антрфиле-у, влада учини какво важно саопштење, открије какву ствар која просто порази мањину. Затим долазе:
  5. Дописи. Они се читају за вечером. Но почињу као што почињу обични дописи по новинама: „Одавно нас се из наше вароши није нико јавио…“ и слични са дописима из унутрашњости само по томе, што нису потписани. То су дакле обично анонимна писма, која забринутој ташти јављају да јој је зет прекјуче по подне био у Душановој улици број 174, или да је у суботу вече провео у каквом друштву где је било певачица.
  6. Различитости. После дописа долазе обично: различитости. То су ситне и занимљиве ствари, удешене више као пријатна лектира ради забаве и разонођења. На пример: — Јутрос баш нешто гледам, претресла сам знаш орман, па Каја је остала са свим без хаљина. Има само ону плаву па и она није ни зашта; ни бела се не може више носити а она зелена могла би се до душе поправити али би то скупље било. Мораш размислити о томе да направиш жени хаљину, тек неће ићи гола. Или: — Каја ми се све више жали на грчеве. То богами не треба више узимати тако олако него да видимо за времена па да се распитамо у коју би бању ваљало да иде дете. Њој је бар лако, није да кажеш да је сама, ево ја би је пратила, неби је тек ваљда саму оставила. Тих различитости је увек врло много и у сваком броју владиног органа. После тих различитости обично долазе:
  7. Телеграми. То су обично кратки и важни телеграми. На пример: — Шнајдерка Катица Урилх тражи да јој се исплати рачун од 24 динара. — Петровић је послао рачун за Кајин шешир и моје шнуфтикле што сам узела пре неки дан. И већ тих ситних телеграма има у вече врло много, као што их и у сваком другом листу има увек доста.
  8. Подлистак. Разуме се, да осим свију горњих рубрика, као и у овако добро уређеном листу има и подлистака. То је прича коју ташта, скоро свако вече после вечере понавља своме зету и која гласи: — Видиш, зете, Каја није да кажеш да је нека девојка онако са улице. Ми смо видиш њу неговали и пазили као мало воде на длану. Док је била девојка цео је свет хвалио, јер је она била… и т. д. и т. д.

Сви који сте жењени, и имате ташту у кући знате већ и на памет ову причу.