Дакле и ми сад имамо у Београду инсталирану рентгенову фотографију. То је новина коју су нам пре неки дан листови објавили. Крајње је време било да дођемо до те установе, јер најзад довољно смо сликали нашу спољашност, крајње је време да почнемо сликати и нашу унутрашњост.
То ће имати и својих недогледних практичних последица. Замислите смо овако:
Господин Живко секретар симпатише госпођици Станки. То већ цео свет види. Прошле зиме на забавама нису се одвајали једно од другог, пролетос на кермесима засипали су се конфетама а већ и да не говоримо о њиховим шетњама крај наших прозора и другим ситним пажњама које нису измакле погледу света. Што нису измакле погледу света, то још није ништа, али нису измакле ни погледу госпође Савке која је одмах у овим међусобним изјавама симпатија г. Живковим и госпођица Станкиним, видла за себе бар једну свилену хаљину. И разуме се, госпођа Савка је одмах предузела кораке да ту хаљину и заради. Отишла је њему, отишла је њој. Њему казала много лепих речи о њој, њој казала много лепих речи о њему. Њему је однела његову фотографију, њој однела његову фотографију и — ствар би сад већ била приведена и крају да сад нема у нас и рентгенове фотографије. Јер госпођица Станка сад ће већ рећи госпођи Савки:
„Ја бих желела да се господин слика и на рентгеновим зрацима па да ми ту фотографију пошаље.“
„Ију!“ учиниће госпођа Савка, „а зашто то?“
„Да видим да ли му је срце празно.“
Е сад замислите само ако се то уведе приликом прошевина и заљубљивања да се заљубљени сликају рентгеновим зрацима. Слика се на пример госпођица Дана и под рентгеновим зрацима појави се читава чета рецимо 25. класа војне академије у срцу.
И у опште ако се почнемо сад сликати под рентгеновим зрацима ко зна шта ће код кога наћи.
Ја сам на пример сигуран ако се буде сликао г. Јова Здравковић да ће се на слици видети само његов стомак. Све друго и срце и душа, све ће бити провидно и неће се појавити на слици а само стомак биће насликан и лепо потрефљен.
Или се на пример слика госпођица Олга и ви видите да у њој нема ни капи крви и онда вам је тек јасно зашто она никад не порумени кад јој се изјави љубав.
Или се на пример слика газда Пера који се од младости своје жали на неке грчеве у стомаку. На слици газда Пера сав провидан а само у једном ћошку у стомаку види се лепо један стопарац. И сад буде јасно од куд газда Пери грчеви, али постане нејасно од куд у њему сто пара. Слика се још један пут да види које је сто пара и, кад види да је то стопарац од 1875. године, постане све јасно. Он је као шегрт код газда Саве, тако по где кад узимао из фијоке газдине и спуштао у уста као у какву шпаркасу. Није Бог зна колико али тек је тако уштедео по три четири динара месечно. Сигурно се дакле једно од тих стопараца задржало случајно у шпаркаси и, замислите, толико година лежало тамо без интереса.
Ајд најзад што газда Пера пати од грчева, то није рецимо још ништа, али замислите сад овакав случај. Госпођица Ната је млада девојчица, тек је ушла у седамнаесту годину па, рецимо и она има грчеве у стомаку. Лече је овако и онако, аја, ништа не помаже. Забрину се и отац и мајка шта ће и како ће. Најзад неко их посаветује да је сликају рентгеновим зрацима. Сликају је и, разуме се, сва је провидна, као што једно девојче у шеснаестој години и мора бити провидно… Али… сад је већ јасно зашто тако младо девојче има грчеве у стомаку. На фотографији се ништа ама баш ништа не види, него само у стомаку једно мало љубавно писмо које се лепо може да прочита и које гласи:
Чедо моје,
Примио сам писмо твоје
Прими и ти срце моје
Ја те љубим неизмерно
Љубим жарко, љубим верно.— Твој Мита.
Ствар постане одмах јасна. Госпођица Ната кад је добила то писмо завукла се сама у собицу да га прочита. Наишао је тата а она преплашена, незнајући где да сакрије писмо, прогута га. Њој је дакле било увек јасно од куд јој грчеви у стомаку, а сад је и њеном оцу то јасно, јасно му је као дан да дете не пати само од грчева у стомаку но и од грчева у срцу.
*
Добра је то ствар та рентгенова фотографија, али ја се ипак нећу сликати. Шта сам и шта све ја у животу гутао и шта сам и шта ја све у животу понео у моме срцу, па хвала лепо ако би се све то још и на слици показало.