Њено писмо
Драги Јоцо,
Као што сам ти картом јавила, путовала сам сасвим добро и лепо и мирно стигла овде. Узела сам ону исту собу коју сам и лањске године држала, по осам динара за дан. Чим сам се сместила отишла сам овдашњем бањском лекару и он ми је казао, да сам врло добро учинила што сам и ове године дошла. Прописао ми је да се купам сваки дан по један пут и да много шетам, ако је могуће, рекао ми је да по цео дан будем на свежем ваздуху. Гледаћу да удесим тако.
Овде, право да ти кажем, нема баш тако много друштва. Ја још не знам с ким ћу онако да се здружим, јер тек не могу овако сасвим сама као кукавица. Има једно две три фамилије које су ми познате. Ту је например г. Петар Марковић са женом, али је ту и његов шурак са њима, неки чиновник из Народне Банке, па неби рада с њима да се здружим због тога младића, јер неби желела ни сенка на мене да падне, нити бих желела да ми ти нешто пребациш. Па ту је и г. Јоца Новаковић са женом али не бих волела ни с њима. Он је истина жењен али, знаш га какав је, гори је него да је нежењен. Ту је и г. мајор Стевовић са својом госпођом. То су врло красни људи, с њима сам и прошле године тако својски провела, али ове године не могу да се решим да им се приближим јер у њиховом су друштву сад једнако неки млади официри па ми је незгодно.
Кад је баш реч о официрима, замисли само, Јоцо, овде је онај поручник г. Душан, знаш онај госпа Митрин син што је требао мојој сестри да буде девер па није могао добити одсуство. Замисли сиромах младић има реуматизам. Тако ме је то изненадило кад ми је казао, јер ја не могу никако да замислим како то коњички официр може имати реуматизам. Ајд пешачки, то разумем иде пешке и увек је на ногама, али коњички официр који је увек на коњу, далеко од влаге, то никако не могу да разумем. Ти се можда не можеш да споменеш овога младића али он каже да се тебе добро сећа, и да те здраво поштује. Пошаљи ми бога ти, Јоцо, онај твој рецепис од реуматизма, знаш како је теби помогао, па да дам сиромаху, јер ми се жали кад би остао реуматизам, да би морао да промени струку, а штета је овако млад човек па да мења струку.
Ја сам те молила да ми купујеш све новине да бих од дугог времена читала подлистке али како ми је сад доктор препоручио да што више шетам, то нећу имати кад да читам па немој бадава да се трошиш и да купујеш новине. Видиш, како ја мислим на сваку ситницу и старам се само да те што мање коштам.
Немам шта више да ти пишем јер тек је данас други дан како сам овде. Кад се мало боље упознам писаћу ти. Данас ћу почети купање.
Пазиш ли на кућу као што сам ти казала; закључаваш ли добро, пази два пут обрни кључ. Како ти иде, умеш ли да намешташ сам кревет; пази стари веш бацај увек у ону корпу иза врата, као што сам ти казала а немој по твоме обичају, бацати по целој кући.
Пази на себе и чувај здравље, јер ја то најбоље знам шта вреди, кад се овако патим. А пази и иначе на себе, немој кад дођем у Београд да чујем што год о теби.
Поздравља те много и искрено љуби
— твоја, супруга и мученица, Милица.
Његово писмо
Драга Милице,
Примио сам и карту и писмо твоје и здраво сам се обрадовао да си лепо и мирно путовала. Немој за мене ништа бринути, гледај ти само на себе и на своје лечење.
Ја се никако не сећам тога г. Душана а ево ти шаљем онај рецепис. Кажи му да овом машћу треба свако вече све зглавкове да истрља и нека узима поред тога што год за знојење. Ако је код њега тако јак реуматизам, немој много да се виђаш с њим, избегавај га колико год можеш јер је реуматизам врло прилепчива болест.
Ја увек два пут обрћем кључ кад закључавам кућу. Кревет лепо намештам, већ сам се извежбао; јуче сам пресвукао јастуке и старе навлаке бацио сам у корпу иза врата, као што си ми казала. Свако јутро навијам сат и свако после подне збирам из гнезда јаја од наших кокошака, као што си ми казала. Јаја мећем у ону тенџеру на доњој полици.
За кућу не брини и не брини и за мене, старај се само да изађеш на крај са толико новаца колико сам ти дао, јер не знам где бих могао још наћи ако би ми потражила.
Не бој се да ћеш чути што год за мене, ти знаш добро да ја нисам од таквих људи. Нисам ни према теби такав а камо ли према другима.
Пази се са при шетњама не назебеш и јави ми с ким шеташ.
Поздравља те много и грли
— твој Јоца.
*
Гледаћу да још које од бањских писама добавим, та сад су она интересантнија но најлепши роман у подлистку.