Ви сад сви мислите да је то онај изборни дневник односно записник што га бирачки одбор води на дан избора. Није. Ово је дневник госпође Зоре Т., који је она водила за време док јој је муж био на путу као председник бирачког одбора. Муж јој је одређен у неко село неког удаљеног округа и пробавио је на путу: четвртак, петак, суботу, недељу, понедељак, уторак па тек је у среду стигао у Београд. Госпођа Зора је за то време узела један чист пропис своје девојчице, која учи први разред основне школе, и записивала је сваки дан своје утиске и своја размишљања.
Мени, чије су везе са женским светом тако разгранате, није било тешко сазнати за садржину тога дневника па хоћу да га изнесем.
Петак
Јутрос је Мика, односно мој муж, отпутовао на изборе. Тако ми је данас празна кућа.
Кад човек зрело размисли, то је богами тирански од државе. Нареди тек да муж оде у какву комисију а и не пита жену: Жено, море, како је теби без мужа! подноси ли теби да те тако одвојимо од човека с којим си ти научила јести со и хлеб; није ли те стра ноћу саму са дететом само.
Субота
Нисам могла скоро целу ноћ спавати. Пала ми је на памет једна врло лепа мисао па ме то расанило и превртала сам се целу ноћ и лево и десно.
Ићи ћу данас код госпође Руже да замолим њеног мужа г. Перу да ми израчуна колико дијурне има да прими мој Мика. Боже мој, ала ће то бити лепа ствар ако могне из те дијурне да ми купи летњи шешир и сунцобран. А моћи ће, како да неће моћи кад је добио тако далеко место; па има много да прима.
Боже мој, баш ова држава учини неправде човеку али га и помогне.
Тако се радујем што је мој Мика добио тако удаљено место.
Недеља
Данас је дан избора а трећи дан како мој Мика није код куће. Већ сам се навикла без њега.
Од јутрос је пуно света прошло улицом, ишли су на гласање. Седела сам цео дан на прозору и посматрала сам како свет жури на гласање. Разговарала сам и са г. Јоцом секретаром.
„Куда, куда ви?“ упитала сам га баш кад је био под прозором.
„Идем да гласам.“
„А за кога ћете гласати?“ питала сам га радознало.
„Кад би могло бити, гласао бих за вас!“ одговори ми обешењачки а и не поцрвене.
Боже мој, што ти је тако жена остављена, без мужа, без своје одбране, па одмах свако ружно помисли. Нисам се надала од г. Јоце таквим мислима.
После подне је прошао крај куће и г. поручник Милорад.
„Да нећете и ви на гласање?“ упитала сам га.
„А не“, одговори он галантно.
„А што?“
„Па ја немам права гласа.“
„Штета“, рекох му а то зато што сам била радознала да ли би и он казао да би за мене гласао т. ј. да л’ би и њему такве мисли пале на памет.
После смо разговарали и о другим стварима, јер г. Милорад је здраво разговоран човек.
Баш овај дан избора може се рећи да је прави дан избора. Ја сам се тако после разговора са г. Милорадом решила да водим свој изборни дневник мало опширније.
Понедељак
Сиромах мој Мика, јутрос ми и он паде на памет. Ноћас сам са свим неке друге, онако више изборне ствари мислила, па ми је тек јутрос пао и он на памет.
Дакле тачно сам обавештена. Добиће 284 динара дијурне а неће потрошити ни сто. Сунцобран и летњи шешир су моји. И како ћу тек изгледати са новим сунцобраном и шеширом, ја мислим да ће г. Милорад, кад ме види, одмах зажалити што нема право гласа.
Данас ћу изаћи мало на Калимегдан. Ех Боже мој, та не могу се за љубав том што мој муж има државна посла, заробити. Напослетку држава може тражити од њега да се мучи тамо по селима али не може држава тражити и он мене да седим код куће.
Уторак
Оваквој каква сам, без новог шешира и сунцобрана, па ми г. Милорад каже од јутрос да сам синоћ најлепша била на Калимегдану. Шта више он каже да он ништа не полаже на одело. Ја би се њему могла допасти и у белој спаваћој рекли.
Распитала сам се и чула да су избори добро прошли јер сам се бојала да се Мики што не деси.
Веле он је лепо и правилно извршио избор. Али не само он него и ја сам извршила избор. Без гласања, без бирачког одбора, ја сам моју куглицу, моје срце, поверила г. Милораду. То не смем никоме признати али смем написати само овде, на пропису моје ћерке. Овај ћу дневник и онако спалити чим дође Мика с пута.
Среда
Данас долази Мика с дијурном. Једва чекам дијурну.
Ја не знам шта ћу да радим. Г. Милорад вели кад сам му показала моју куглицу сад морам да му издам и мандат. Баш сам у неприлици.
Сићи ћу вечерас на железничку станицу да дочекам дијурну па ћу сутра после подне, са новим шеширом и амрелом, разговарати опширније са г. Милорадом. Све се бојим да на овај мој избор не буде какве жалбе, с тога ћу ова изборна акта, још пре но што стигне Мика, у фуруну.