Била једном једна општина и у њој једна гласачка кутија и у тој кутији једна куглица.
То је било једном па се и данас приповеда, али на прекјучерањим изборима била је једна кутија у којој су цео боговетни дан као два сирочета у гнезду, преседеле две куглице. Једна је пала још око десет сати пре подне а друга око једанаест на подне…
Седеле тако, седеле тако цео дан саме, ни једна више да падне те да им каже: потамо се! па онда од дуга времена шта ће, но ајд да проговоре реч две. Тај разговор је ослушкивао чувар кутије и овако га је прибележио:
ПРВА КУГЛИЦА: Ју, баш добро, што и ти паде овде, црвена друго. Што би ти радила сама самцита од дуга времена.
ДРУГА КУГЛИЦА: Ја не знам ни сама од куд се овде нађох. Лањске године знам била сам у једној кутији где смо једва дисале, толико нас је било.
ПРВА КУГЛИЦА: Не замери што ћу да те питам, ти си канда и ровашена мало? Извини за израз, али изгледа као да си зарезана мало.
ДРУГА КУГЛИЦА: Јест, нешто мало. То је од прошлих општинских избора. Зарезао ме је ћата.
ПРВА КУГЛИЦА: А што по Богу брате?
ДРУГА КУГЛИЦА: А погледај мене каква сам. Сва киптим од зноја и не могу никако да се осушим.
ПРВА КУГЛИЦА: А зашто?
ДРУГА КУГЛИЦА: Па пала сам шака једном брату који је обећао да ће ме испустити у једну кутију, а хтео је у другу па се збунио те ме спустио у ову трећу. Три су га зноја пробила док је завлачио руку у кутије.
ПРВА КУГЛИЦА: Ћути, ћути…
ДРУГА КУГЛИЦА: Шта је?
ПРВА КУГЛИЦА: Ево опет неко завлачи руку, виш како је заљуљао целу кутију, да нам не дође још која?
ДРУГА КУГЛИЦА: Ах, буди спокојна. Познајем ја кандидате са ове листе, доста је њима и оволико.
ПРВА КУГЛИЦА: Шта мислиш хоће ли нас пребрајати вечерас?
ДРУГА КУГЛИЦА: Зар нас? Неће боме. Била сам ја још једном у оваквој прилици где смо биле само нас две, па кад се отвори кутија погледају сви унутра а чувар кутије само пљуне у страну и опсује нам оца и матер и то се сматра као да смо пребројане.
ПРВА КУГЛИЦА (После дугог размишљања.) Слушај, друго, знаш шта ми је пало на памет. Ово је већ досадило и дозлогрдило шта се ради у овој земљи са нама грешним куглицама. Никад нам не дају мира и покоја. Ми нисмо којеко, ми смо законом прописане, па ваљда и ти закони и ти устави могу и нама обезбедити мир за коју годину. Него ја мислим, чим се ослободимо овог затвора па се опет нађемо у сандучићима са својима, да покренемо мисао о сазиву једнога збора свију земаљских куглица, те да донесемо једну резолуцију којом да се умоле бирачи да нас већ једном оставе на миру, да нас бар за коју годину оставе на миру. Шта мислиш о тој идеји?
ДРУГА КУГЛИЦА: Разговараћемо доцније а сад ајде брже да се завучемо у буџак овога џачића, да нас чувар кутије не пљуне баш у лице, јер ево отварају се кутије, гласање је завршено.
ПРВА КУГЛИЦА: До виђења у каковој пунијој кутији, где ћемо о овом предлогу и са осталима разговарати.
ДРУГА КУГЛИЦА: До виђења!