Знате да сам понуђен кандидацијом за народног посланика, читали сте и мој програм, па вас сад извесно изненађује што и моја кандидација није до сад већ објављена преко „Српских Новина“, кад су избори ево ту већ.
Нисам се ни кандидовао. Све што сам имао ја уза се то је програм, дакле, оно што је најизлишније у Србији. Моји противници међутим, нису до душе имали програме али су имали бираче. Нисам успео ни да саставим кандидатску листу, а ни једна ме партија није хтела да прими у своју листу јер нам се програми не поклапају.
И онда ми ништа није остало, до да одустанем од кандидације. Ипак сам погрешио. Има једна партија у Србији и најјача и најбројнија а то су наше жене. Ја сам требао на ту партију да се ослоним и са њом да направим изборну коалицију, па да видите да ли не бих успео.
Можда бих морао за љубав жена у неколико изменити свој програм али, у осталом, који је тај човек који, ступајући у ма какве везе са женама, није изменио свој програм?
А замислите само, како би лепо изгледала кандидатска листа, да сам се само раније сетио тога?
Ја сам је већ и пројектовао; изнећу вам овде бар тај пројекат:
Кандидатска листа за избор нар. посланика 11. јуна 1906. г.
- Кандидати према чл. 95. Устава.
- Софија Сретеновић, распуштеница.
- Јулка Павловићка, рентијер.
- Сара Пинто.
- Љубица Марковићка, удовица.
- Милка Станковићка.
- Милица Ранковићка.
- Кандидати према чл. 99. Устава.
- Еулалија Фридл, дипломирана општинска бабица.
- Бен Акиба.
Сад да видите да ова листа није онако напамет састављена, ја ћу вам кандидацију сваког појединог са ове листе оправдати:
- Госпођа Софија Сретеновићка је као што видите распуштеница. Ми смо морали за носиоца листе узети ону која ће бити кадра да дигне барјак, и да нас све под исти сакупи.
- Госпођа Милка Поповићка, рентијер. То је жена која издаје куће под кирију и услед тога толико има посла са полицијом и судовима, да све наше законе зна у прсте. Њу смо дакле истакли више као знанца наших отачаствених закона.
- Госпођа Сара Пинто. Њу смо узели из обзира према нашим сестрама мојсијеве вере. Овим смо само потврдили да се ми држимо онога узвишенога начела: „Жена је мила ма које вере била“.
- Госпођа Љубица Марковићка, удовица. То је жена која је четири мужа сахранила, значи дакле жена прекаљена у животној борби. Но осим тога, она је врло добра проводаџика. Готово нема у Београду бракова у који није и она умешала своје прсте. А ви знате да и политици има врло често бракова (фузија, коалиција и т. д.) па према томе није згорег имати при руци већ опробану проводаџику. Ето зато смо и госпођу ставили на листу.
- Госпођа Јулка Станковићка. Госпођа нам треба више због спољних послова. Она се и код своје куће бави више спољним пословима. Обдарена је тако неким вишим дипломатским особинама и врло се много бави дипломацијом као што се и дипломација бави њоме. Сви они политички термини: „пријатељски односи“, „затегнути односи“, „сукоби“, „поравнања“ и т. д. сви су њој познати и све их је простудирала. Ми нисмо могли дакле да на својој листи останемо без једног тако спремнога кандидата.
- Госпођица Милка Ранковићка. Њу смо узели као представника омладине. Ви видите већ да све партије обраћају пажњу својој омладини и како тек да ми не обратимо пажњу женској омладини. Ја никад у животу нисам био противан томе и увек сам исповедао начело да треба што већу пажњу посветити женској омладини.
Ово су кандидати по члану 95. устава. У квалификоване кандидате, као што видите, ушла је на прво место госпођа Еулалија Фридл дипломирана општинска бабица. Немојте мислити да сам ја њу зато кандидовао што мислим да нам је при изборним порођајима, потребно имати и какву бабицу при руци. Боже сачувај, него, ево зашто: Ми имамо свега четири реда квалификованога женскиња, и то су: Докторке, учитељице, наставнице Више Женске Школе и бабице. Од ових докторке и учитељице имају обичај, чим ступе у живот, да се удају. Услед тога оне изгубе одмах све квалификације. Наставнице Више Женске Школе опет, радије се баве лепом књижевношћу но јавним животом и тако остају само бабице којима се не може одрећи да се одиста баве нашим животом.
Последњи на овој женској листи, као што видите ја сам. Жене, то је моја партија и зато није никакво чудо што сам ја уопште на њиховој листи, а што сам последњи то је отуд што ја жене не бих могао извући а жене ће мене извући. Ко је тај, молим вас, кога жене нису извукле кад се само приме тога.
Ето, то би била моја кандидатска листа а идући пут ћу вам саопштити и какав смо програм удесили жене и ја.