Уредник као уредник. Њега се ништа не тиче мађарско-српско братство већ ме у сред највећег одушевљења зовну на страну и рече:
„Слушајте, Бен-Акиба. Ви се само грлите и љубите а на лист сте сасвим заборавили.“
„Како, молим вас?“
„Тако. Ви морате помишљати и на лист.“
„Па, ја помишљам, али ми је у овом одушевљењу немогуће ма шта писати.“
„Не мислим ни ја то. Видим ја да вам је немогуће писати, али се користите овом приликом па, разговарајте с којим од мађарских саборских посланика. Разговарајте о политици, о нашим односима, о трговинском уговору и у опште о таквим стварима, како би после могли о томе писати.“
Прво зато што је то била уредникова жеља а друго зато што је ту близу крај месеца, примио сам врло к срцу горњу напомену и одмах потражио једног од најугледнијих мађарских политичара да измењамо мисли.
А немојте мислити, да је то тако лака ствар била са мађарским гостима измењати мисли. Не зато, што би рецимо Аустрија томе чинила сметње, већ зато што смо морали измишљати један нарочит језик, којим су може бити Јанко Хуњади и Ђурађ Смедеревац у своје време говорили, али који је од тога доба са свим испао из употребе у међународном саобраћају.
Ево како је отприлике текао тај мој политички разговор са Икс-уром, мађарским политичарем:
ЈА: Извините молим, их бин митарбајтер дер „Политика“, е же сви оближе д’екрир сир политик, дакле морам чути ваш велемињ.
ИКС-УР: Ја, ја, их верште… Енек сербек, ву заве аји кезешнердек са нама. Си унд ну сомседек.
ЈА: Са свим, са свим молим вас. Унд, ву заве ремарке, тас ис алес, ово што ви видите, тас ист алес сив мељбен.
ИКС-УР: Уј, ју. Ик бемерке, дизе лелкешедеш. Же кроа, оно, оно, оно, же кроа дер ганце немает вил вас ну кивањјук.
ЈА: Ви кивањјук, ми кивањјук, унд унзере висоњок, ну сом оближе тас алес…
ИКС-УР: Ја, зирлих, нотр висоњок јест еђхангулат.
ЈА: Ја ми еђхангулат, ну дезирон мит инен есинте висоњ.
ИКС-УР: Сертенман есинте висоњ. А ми мултунк цвинкт унс унд унзере кезашнердек ферлангт фон унс пур ву улд пур ну фигетленшек, у наше и у ваше.
ЈА: Ву две компрандир, дас але дес што ми сад чинимо, ист нихт нур геванлих удваријашаг.
ИКС-УР: Иген, уђаван. Дас ист ајне кезеш лелкашедеш.
ЈА: Унд дисе Шкода-ађук, дезе визен си бум-бум, велхе Аустрија, нотр сомсед, вил унс феркауфен.
ИКС-УР: Аустрија бум бум, ајне шлехте бум бум ађук. Аустрија ајне еленшег серб унд мађарорсаг.
ЈА: Нихт мађар остраг; мађар мус напред. То унзер конвиксион.
ИКС-УР: Увиђан, уђаван. Унзере бертшаг, мус унзере заслок бринген цузамен. Ву пуве конте сир нотр фрајндшафт, унд ву пуве екрир ни „Политик“ дас вир хабен ајне међезедеш унд дизе међезедеш хат хаљешљеш дер ганце мађарорсаг.
ЈА: Пардон, ист имер бесер, мађар напред. Знате, овај… како се оно каже, ја …алзо… их мус инен фраген оси пур свиње, унзере свиње. Тас вирд азген дизе кошон.
ИКС-УР: А, со, ја, иген диснок. Сеп диснок. Дас хабен вир гегесен бај Коларац-ур.
ЈА: Најн, најн. Дас синд прасе мит салата. Абер дизе гросе диснок фир извоз.
ИКС-УР: Вас извоз?
ЈА: Висен си, ескпедиција, серб-кошон, шмеи де фер. Пешта пијаца.
ИКС-УР: А, ертек. Унд вир верден ајне одбор за дочек…
ЈА: Најн, најн. Одбор за дочек фир унс, абер уговор.
ИКС-УР: Нем иртем.
ЈА: Нем иртем и ја. Алес вас их зее, ист ајне гемишунг фон свиње, уговори, топови, висен ви дизе Шкода бум бум. Унд висен си, ми вичемо: ељен мађарорсаг, унд викрлих, ми идемо напред.
ИКС-УР: Уђван, уђван.
ЈА: Јецт, же ву ремереи, ја сам са свим лепо обавештен.
ИКС-УР: Унд их.
ЈА: Мехет!
ИКС-УР: Иштен велед!
*
Ја мислим да овоме нашем важном политичком разговору не морам додавати никакав коментар.