Скоро су избори народних посланика и Државни је Одбор већ објавио преко „Српских Новина“ распоред председника бирачких одбора. Кроз који дан, разуме се, изаћи ће се и исправке тога распореда, јер забога код нас се и укази дан и два после објаве исправљају, те неће један распоред.
Вама није непозната ствар да ми Срби нарочито волемо дијурне. Не знам од куд нам тај укус, јесмо ли то наследили од предака или нам је то дошло са западном културом, или је то уопште знак нашег културног препорода, тек стоји факт да ми волимо дијурне. Е па сад замислите грађење распореда за председнике бирачких одбора које је скопчано са дијурнама како нас је морало све сабрати око Државног Савета. Као побожни хришћани кад се збију и почну тискати око попа нафору, као дечица уморна од игре кад се почну збирати и тискати око мајке за ужину; тако смо сви похитали око Државног Одбора за мало дијурне.
Једноме је потребно из здравствених разлога да обиђе крајеве у којима папрат успева (а то је знате ужички округ и најдаљи је од Београда) па моли да се о томе води рачуна и да се пошаље у такав крај; други као књижевник жели да упозна милу нам мајку Србију, те да би проучио најинтересантније и најзабаченије крајеве отаџбине (опет што забаченији крај то већа дијурна); трећи као уметник имао би том приликом да се користи те да види споменике старе културе у Студеници (у Раковици и Рајиновцу, разуме се да нема ни трага старе културе); четврти као професор имао би да испита извесне дијалектолошке особине на граници српско-босанској, па моли Одбор да о томе води рачуна како би могао вршећи дужност према држави, учинити и услуге науци.
И тако све то иде, све неки виши обзири скопчани са што већом дијурном, што је у осталом и оправдано, јер ти „виши обзири“ од вајакада су коштали ову земљицу.
И тако је свако добио место што даље од Београда а само г. Јова, бивши срески начелник, добио је ту крај Београда. Измишљао је од сваке руке неки разлог на основу којега би тражио какво место што удаљеније од Београда па није умео да га измисли.
Сретосмо се прекјуче, па ми се баш жали:
„Не вреди ништа, господине мој“, жали ми се озлојеђено, „мала држава, мала колико педаљ. Баш и да те баце где год на границу па шта. Направиш сто двеста километара пута, узмеш сто двеста динара дијурне, па шта је до? Друго је то, да је то на пример Душаново царство“.
„Ех, дабоме да би то друго било!“ додадох ја сентиментално.
„Замислите ви за време Душана да су били избори. Па рецимо изађе указ којим се — молим вас то је само ради примера — Јован Анђелковић срески начелник у пензији поставља за председника бирачког одбора, на пример у Јениџе-Вардару, у солунском округу. Замислите само указ: ‘Ми, Душан први, или може бити: Ми, Душан Силни, постављамо г. Јоцу Анђелковића за председника бирачког одбора у Јениџе-Вардару’. Их; господине мој, то би била дијурна. А не данас. Замислите некакав Рошу! Молим вас, од куд то има смисла: ‘Ми, Рошу први…’“
„Па молим вас’, узех ја да га обавештавам и тешим, „не поставља Рошу, а после то се и не поставља указом“.
„Па јесте“, вели г. Јова, „знам и сам да је тако али само волем да ланем, тако волем да ланем и да оговарам државну власт“.
Па онда поћута мало, поћута, те настави:
„Дошло ми је, бога ми, да се одрекнем и српског поданства па да одем у Русе. Замислите, господине мој, то је држава. Баш је и оправдано што се зове велика Русија. Замислите тамо изборе за Думу, па на пример, пошаљу мене за председника бирачког одбора у Камчатку. Замислите ви то само, пођем из Петрограда за Камчатку. Извол’те, узмите писаљку па рачунајте, израчунајте дијурну. Четрнаест дана железницом и дању и ноћу, па онда на дрошке, седам дана путовања на дрошкама па тек онда дођете на Северни Пол, и вуку вас кучићи. Израчунајте молим вас ту дијурну.“
„То се не може израчунати.“
„Не може дабоме! Ето видите, што вреди велико царство а не овде. Молим вас, одредили ме у Сремчицу, замислите, ја чиновник човек да идем у циганско село за педесет гроша дијурне.“
„Жалост, заиста!“ додадох и ја са пуно саучешћа.
*
Растадосмо се а сутра чекам исправке у распореду. Ваљда ће новим распоредом г. Јова добити Камчатку.