Сад већ има и жутих и зелених и модрих и златних и сребрних јаја, али је црвено јаје још увек једнино јаје које одговара верскоме обичају и изражава радост целога хришћанства што је Исус Христос, син Господњи и спаситељ света, ускрснуо.
Црвено је дабоме, од како је света и века било боја радости. Црвеним се кончићем везују дечица око врата и око руке 1. марта, радујући се доласку пролећа; црвено је боја слободе да би се њоме изразила срећа коју она доноси човечанству; црвеном ће бојом удовица намазати лице на годину дана по смрти својега мужа да би тиме изразила радост што се враћа друштву од којега ју је црна сукња одвојила.
Разуме се, стари хришћани у доба Христово нису имали на чему другоме да покажу црвену боју — своју радост — него су то учинили на јајима. Јер нису тек могли истакнути црвене машње или палити бенгалску ватру.
Вековима се тако Хришћани јајима изражавали своје верске осећаје али, поколења као поколења, осетила су у себи осим верских и друге осећаје. И онда почеше црвена јаја да употребљавају и као израз тих других осећаја.
Од тада се датира оно класично: „Ти не гледај ово јаје, већ ти гледај ко ти даје“. Од тада се на једнима црта срце прободено мачем а горе пламен букће; од тада се јајетом изјављује љубав.
Прва поколења верске, познија љубавне а најновија свакојако направиће политичке своје осећаје. И одиста, као што је то већ свима познато, данас се јаје и у политици употребљава. Не мислим ја на она политичка јаја, на која се насаде поједине владе кад се расквоцају и из којих се обично излегу рђави зајмови, државни дефицити и неповољни уговори. Не мислим ни на та политичка јаја, јер би то била само фигура а ја говорим о фактичкој употреби јаја у политичким питањима.
Њих данас цео образовани свет употребљава приликом демонстрација. И заиста, згоднијег предмета нема за гађање свог противника но што су јаја. Неможете ни замислити какво је то задовољство погодити противника јајетом у сред његовог говора, у моменту кад он са највећим патосом изговара најважније место у својој беседи.
А данас Ускрс и одмах после Ускрса састаје се Народна Скупштина а ваљда ће преостати мало јаја од Ускрса а на дневном су реду врло важна питања. Како би било да посланици понесу по које јаје од куће?
Зашто не? Ми морамо корачати за осталим светом. Нећемо ваљда као у старим вековима јајима изражавати само своје верске осећаје; или као у средњим вековима само своје личне, љубавне осећаје; можемо ми исказивати и политичке осећаје.